Martinje u zagorju

Bio sam sa udrugom na proslavi 15.11.2008 na suđenju mošta i mogu Vam reć da je bilo nezaboravno.

Evo i slika:

Mene nema jer sam ja iza objektiva



[You must be registered and logged in to see this image.]






















Eto mali dašak sa fešte iz Zagorja.

Pozdrav.

Došel bu došel sveti martina, ti ga buš krstil ja ga bum pil....

Kolega nije suđenje mošta nego krštenje mošta.

Kod nas se to obavlja po Križevečkim štatutima, jer je nakda moj grad spadao u Kotar Križevci. To izgleda ovako :


KRIŽEVAČKI ŠTATUTI, NAJZNAMENITIJE HRVATSKE VINSKO-PAJDAŠKE REGULE

O nastanku "Štatuta"
Od pamtivijeka je poznata velika gostoljubivost Hrvata spram svakog gosta koji dolazi s poštenim namjerama. Križevci, kao jedan od najstarijih gradova u sjevernom dijelu Hrvatske prednjače u tome, a o gostoljubivosti Križevčana se uvijek rado priča. Za proveseliti se, razbiti monotoniju svakodnevice - naš čovjek je lako znao naći povoda da to učini, ali je to uvijek bilo u društvu veselih prijatelja i na način da svakome ostane u sjećanju.

Kod takvih druženja unaprijed se sve pripremalo i nije se prepuštalo slučaju da posijela, svadbe, krštenja, proščenja i druge slične zgode budu ostale upamćene u životnim vrlozima generacija kao trenuci gostoljublja, susreta ljudi dobre volje i nepatvorene ljudske sreće. Takvi trenuci istinskog uživanja, kao uostalom sve ono lijepo u životu, ne potraju dugo i obično se s nestrpljenjem očekuje njihovo opetovanje.
Mnogi društveni vinski običaji nastali su uglavnom u različitim cehovima i udruženjima obrtnika, među pripadnicima građanskog sloja koji su stvorili određena pravila za takva druženja. Pa iako bi se na prvi pogled moglo reći da raznorazna pravila ponašanja sputavaju čovjeka, prava je istina da je pozadina svih vinskih običaja u hrvatskim krajevima zadovoljstvo puka da u njima sudjeluje i, proživljavajući ih - u njima istinski uživa.
Prava zabava i veselica teško je zamisliva bez "štatuta" i "regula" koje su još zaista davno utvrdili naši gostoljubivi preci. Jedan zapis o tome rječito govori, a on kaže: "Gdje nema one stare hrvatske gostoljubivosti, neprisiljenosti, dobroćudnosti, pobratimstva i odanosti, tamo nema ni i one sklonosti i onog raspoloženja u zabavi radi kojega su naši dični predi i pred stranim svijetom došli na daleki glas."
Odvajkada su se takve domaće proslave i veselice u krugu prijatelja zvale "spravišća" i "pajdaštva". U takvim veselim zgodama, rekli smo, važila su posebna pravila ponašanja čiji je cilj bio da njihova primjena stvara ugodu, dopadljivost i zanimljivost. Medu različitim takvim pravilima ili regulama najpoznatiji su svakako "Križevački štatuti". Jedno od tumačenja njihova nastanka govori da je povod bila zlouporaba hrvatske gostoljubivosti na raznim veselicama kojima su se priključivali mnogi stranci, boraveći u ovim krajevima zbog službe u vojsci ili dok su samo prolazili ovuda. Kako je okolica Križevaca poznata po brojnim vinogradima i klijetima, a sam grad bio od velike važnosti u to davno doba - ti stranci bi se često priključvali veselicama koje su obično završavale tragično. Na učestale je pritužbe križevačkih purgera križevački varoški sudac morao izazivače nereda obuzdati donoseći određena pravila koja su propisivala pod kojim uvjetima mogu stranci sudjelovati u veselicama. Određene su, naravno, i kazne za onoga koji se pravila nije pridržavao. Kako je sve to, po predaji, započelo u Križevcima tim regulama dano je križevačko ime i "Križevački štatuti" ubrzo su došli na glas i postali su popularni, udomaćivši se u svim vinskopajdaškim društvima koja su ih ljubomorno čuvala, dopunjavajući ih neznatno, pa su se sačuvali tako i do današnjih dana

Druga priča o nastanku "Križevačkih štatuta", a čini se dovoljno vjerojatnom, seže dalje u prošlost, u vrijeme 14. stoljeća, ka.da su još u zavadi bili križevački purgeri i kalnički "šljivari". Nadam se da je svima znana ona priča o obrani starog grada Kalnika u koji se sklonio sam kralj Bela IV. Tatari, koji su opsjedali grad 1242. godine, nisu ga mogli osvojiti pa su glađu htjeli primorati branitelje na predaju. Kako više nije bilo druge hrane Kalničani su kralja Belu hranili sa šljivama koje su rasle unutar grada. Poslije, kad se sve sretno okončalo i Tatari otišli, kralj Bela Kalničanima podjeljuje plemenitaške titule. Križevčani, koji su se pozivali na svoje varoške pravice i time se ponosili, bili su ljubomorni na Kalničane i njihova plemstvo pa su ih zvali plemeniti kalnički Šljivari. Svađa proistekla iz tih okolnosti trajala je do u 14. stoljeće kada su i sami uvidjeli da im međusobno neprijateljsto više šteti nego koristi. Tada su upriličili pomirbu uz veliko "spravišće" ili veselicu u Križevcima. Sve je okončano trajnim prijateljstvom i slogom. Velika veselica koja je trajala tri dana morala je biti regulirana određenim regulama za koje se pobrinuo križevački notarijuš, kalnički kaštelan i varoški sudec, da bi sve proteklo u redu. Na taj način udarili su temelje mnogobrojnim drugim veselicama koje su također primjenjivale ta pravila jer su ona osiguravala da se sve odvijalo bez neželjenih ispada. Što su sve ta pravila propisivala nije nam se sačuvalo zapisano. Tek u 18. stoljeću u Mikloušićevom stoljetnom kalendaru zapisani su "Križevači štatuti". Nešto kasnije pojavljuje se zagrebačko izdanje štatuta na 12 stranica, naslovljeno " Spelancija Kryzsoveckih štatutov". U 19. stoljeću Narodna tiskara u Ljubljani tiska novo izdanje "Križevačkih štatuta, a 1910. izlazi u Osijeku knjižica pod nazivom: "Mathiascha Gubeza odperty lyszty aliti Kryzsovecky statuti". Sva ta izdanja razlikuju se po broju paragrafa i mjesnim prilagodbama. Godine 1912. Zvonimir Pužar priređuje jedno cjelovito izdanje "Križevačkih štatuta" i ono se tiska u Križevcima u tiskari Gustava Neuberga. Knjiga je nosila naziv: "Križevački štatuti", s podnaslovom: "vinsko pajdaške regule za sve domaće, društvene, prijateljske i pobratimske zabave i veselice". Kako su se i u drugim krajevima primjenjivali slični štatuti to je u ovoj knjizi autor donio sve o "Koprivničkim regulama", Varaždinskom furešu, Krapinskom vandrčeku, Turopoljskim štatutima, Zagrebačkoj puntariji, Ivanečkoj smešanciji i Svetojanskoj lumpariji.
Sama riječ ŠTATUTI dolazi od latinske riječi statutum što znači pravilo, zakon, poslovnik. Kako se cijeli život temelji na zakonu i drugim propisanim pravilima nije nikakvo čudo da su se ustanovila i pravila kod stola, pri raznim spraviščima, spelancijama i sličnim zgodama. Pravila su bila uvijek tamo gdje su se osnivala neka društva, gospočije, spravišča i cehovi. Njima su se uređivala prava i dužnosti, a ujedno štitile povlastice. Njihovu valjanost priznavala je svaka vlast i to bi nekom posebnom odlukom i potvrdila. U križevačkom muzeju čuvaju se npr. brojna pravila cehova koja su potvrđivali carevi ili druga nadležna vlast. Kako su se i pajdaštva smatrala nekom vrstom organizacije, pa makar i privremene - i njima je bio namjenjen posebni pravilnik koji su zvali "štatutima". Od svih tih štatuta, kako smo već rekli najpoznatiji su, a po svemu i prvi zapisani, upravo naši "KRIŽEVAČKI ŠTATUTI".

Dva su osnovna pravila kojih se drže "Štatuti". Prvo kaže "da je živa istina kako vince razblažuje i razveseljuje čovjeka, da iz njega čini društvenjaka i veseljaka, a mnoge brige mu umanjuje i uljepšava". Ali drugo kaže "da vino i svako žestoko piće ako se troši nerazumijevanjem i prekomjernošću ne samo truje i razara cio naš život, nego čini čovjeka nečovjekom i dovodi do mnogoga duševnoga i tjelesnoga zla. Stoga, kaže se dalje, budimo prijatelji vesele pobratimske društvenosti, učvrščujmo staru hrvatsku gostoljubivost, ne tuđimo se od čestitoga i trijeznoga domaćega pajdaštva, ali bježimo kao od kuge od svake prekomjernosti koja ubija ozbiljan polet i zanos, a prouzrokuje mnogo zla. Kao glasna truba neka nam se u svakoj društvenoj zgodi neprestano oglasuju riječi pjesnikove:
Uživaj vino, al pameću većom,
Umjerenost sama radja ti srećom!"

KRIŽEVAČKI ŠTATUTI,
NAJZNAMENITIJE HRVATSKE VINSKO-PAJDAŠKE REGULE

Uporaba "Križevačkih štatuta"
Prva točka "Križevačkih štatutov" kaže da nema veseloga horvatskoga bratstva ili pajdaštva brez kupice vinca. Dakle, tamo gdje nema vinske kapljice i veseloga pajdaštva tamo ne mogu u uporabu doći ni "Križevački štatuti".

"Štatuti" su se najčešće primjenjivali u domaćim društvima. Ne smijemo zaboraviti da su naši preci živjeli nekad u velikim obiteljskim zadrugama gdje se njegovala pobratimska društvenost, da je bilo raznih obrtničkih udruženja i raznih drugih pajdašija. Jedno od najstarijih za koje imamo i pisane dokumente je društvo "PINTA", osnovano 1695 godine u Vidovcu, zagorskom dvorcu grofova Patačič, u kojem su se okupljali velikaši, banovi, biskupi, generali i drugi plemići. No, društva su se okupljala i u običnoj kući pri nekoj važnijoj zgodi kao što je rođenje djeteta, svatovi i slično. U svakom takvom društvu na čelu je obavezno morao biti stoloravnatelj. On je samo jedan od propisanih starješina pri stolu koje ćemo kasnije pobrojati. Stoloravnatelj je vrlo časna služba, a može ju obavljati ona osoba koja se dokazala kod vinsko-pajdaških veselica. Stoloravnatelj mora biti duhovit, sipati dosjetke kao iz rukava, mora biti rječit i naravno - dobro poznavati "Štatute". Uostalom, o tome nam govori najbolje jedana pjesmica objavljena u "Križevačkim štatutima". Ona kaže:
"Ravnateljem biti zato treba dar,
smeh, a i šala to su njegov par.
Puno mu je piti, v pajdaštvu vodit reč
dobre volje biti, priznanje si steč.
Štatute mu je znati svu njihovu vlast,
i regule poznati koje daju čast.
Govorit mu je puno i vodit pjesmu bar
ravnateljem biti zato treba dar!"
Činovnici ili pomagači stoloravnateljevi su oberfiškuš, jedan ili dva fiškuša, popevač ili kantuš-minister, govorač, čuturaš, barilonosec ili peharnik te vunbacitelj.
Oberfiškuš određuje da li će se čaše ispijati do kraja ili ne i prvi je pomagač stoloravnateljov. On mora strogo paziti da se sve naredbe stoloravnateija točno izvršavaju, a sam može dati kaznu stoloravnatelju ak se ne drži reda i pravic po "Križevačkim štatutima". Kazna ili štrof bila je obično ispijanje kupice do dna, a o štrofanju ćemo takoder nešto reći.
Fiškuš pazi da svaki pajdaš ili pajdašica ima svoju kupicu u kojoj mora biti navek onoliko vina koliko odredi stoloravnatelj. On nemre nikoga štrofati, ali zato mora svaki uočeni prijestup prijaviti stoloravnatelju.
Popevač mora voditi svaku pjesmu koju odredi oberfiškuš. Ovu funkciju more obavljati i koja pajdašica.
Govorač je ona osoba koja spelava govorancije. Svaku izrečenu zdravicu stoloravnatelja on mora popratiti cifrastim riječima, a ako bi kao stoloravnatelj bila osoba koja zna održati lijepi govor onda služba govorača i nije potrebna.
Čuturaš ili peharnik ima funkciju dvoriti kod stola. On je obično imao ručnik oko vrata da ga svi lakše prepoznaju, a izvršavao je samo one odredbe koje su došle od stoloravnatelja ili oberfiškuša.
Vunbacitelj bila je vrlo odgovorna funkcija. Nju je obavljala osoba jaka i odlučna. Kako se u svakom pajdaštvu nađe tvrdokornih osoba koje se ogrješuju o odredbe stoloravnatelja, pa ni nakon štrofanja ne poboljšaju svoje ponašanje - vunbacitelj ih odstranjuje od stola i od društva. Da bi i on bio lakše uočljiv njemu su pajdašice vezale na lijevu nadlakticu crvenu maramu.
Svaka nepokornost plaćala se štrofom. Štatuti propisuju pet vrsti štrofov:
l. štrof sa suhim vinom
2. štrof s pomešanim vinom
3. štrof s mrzlom ili mlakom vodom
4. štrof na drugom mestu
5. slatki štrof
Vjerujem da su ove tri kazne jasne, no objasnit ćemo što znači štrof na drugom mestu. Naime, po izricanju toga štrofa dotična osoba je morala otići od pajdaškoga stola na mjesto koje odredi stoloravnatelj i tamo biti tako dugo sam i bez kupice vina dok se god ne bi spokorio. Kad bi se vratio za stol obično ga je dočekala vesela popevka koja je govorila ovako:
"Došel jesi bratec dragi
nazaj vu naš krug
Budi dober - ostani navek
Verni ti naš drug.
Nemoj grešit nigdar više
da ne peš za stol,
samom biti brez pajdašov
to je velka bol!"
A slatki štrof odnosio se samo na pajdašice koje su u ime tog štrofa mogle "levoga i desnoga pajdaša za stolom kušnuti". Ako je prekršaj veći to i ovih kušlecov može biti veći broj.
No sve se ove spelancije kod stola ne bi mogle odvijati bez kućedomaćina koji je primio društvo pod svoj krov. On određuje stoloravnatelja i drži prigodnu zdravicu, a poslije se i njemu samome u čast drži zdravica.
Križevački štatuti poznaju 4 vrste pajdaša.
1. stari pajdaši - to su oni koji su već više puta bili pri istom stolu. Najmanje su morali biti 6 puta u istoj hiži.
2. mladi pajdaši - to su oni koji rjeđe dolaze i nisu bili 6 puta u istom društvu
3. pajdašice - to su predstavnice ljepšeg spola i kao ukras one su dobro došle u svako društvo
4. Pridošlice- su oni gositi koji dođu na poziv domaćina ili su došli s kojim drugim pozvanim pajdašom ili pajdašicom

O svemu tome tko je bio nazočan i što se sve radilo pri takvoj pajdašiji imalo se zapisati u
HIŽNI PROTOKOL. To je bila knjiga u kojoj se sve pobrojalo, od podataka tko je sve ispio bilikum i tko je time postao hižni prijatel, do drugih važnih podataka u kući kao što su rođenje, ženidba ili smrt kojega člana familije. Tu se zapisivalo kako je rodilo na gospodarstvu, kakva je bila berba, koliko se sprešalo mošta i slično. Hižni protokol čuvao se na posebnom mjestu, obično u ladici pod ključem kao najvažnija knjiga u svakoj kući.
Pri domaćem pajdaškom stolu ne smije sjediti ni jedna osoba koja nije ispila bilikum. Naziv bilikum dolazi od njemačke riječi willkommen. Iskrivljujući izvorni oblik nastala je riječ bilikum koju obično većina ljudi povezuje s dvostrukom posudom. Tako se onda za vrč koji je obično sastavljen od tri dijela kaže trilikum što je potpuno neispravno jer riječ trilikum ne znači ništa. Bilikum je, dakle, bila svaka posuda iz koje se pila zdravica u čast dolaska u nečiju kuću. Najpoznatiji su bilikumi trodijelni na kojima je obično pisalo Čeh, Leh i Meh, a bilikum je mogla biti i najobičnija kupica. Da je ispijanje bilikuma bilo važno potvrđuje i činjenica da se takav podatak morao odmah unesti u "hižni protokol".
Pri kraju ovog prikaza o "Križevačkim štatutima" treba reći da su ovdje dane samo one najosnovne značajke koje određuju temeljni karakter Štatuta. Nismo čitali četrdesetak ili šezdesetak članaka štatuta koji kao i svaki pravilnik u detalje propisuje obaveze svih pripadnika jedne pajdašije jer to i nije toliko važno. Samo utvrđivanje tih pravila govori dosta da je na križevačkom području druženje uz vino i pun stol bila ne tako rijetka pojava te da su kroz "Štatute" Križevci pronijeli glas o sebi kao gostoljubivom gradu u kojem se moglo dobro zabaviti, u kojem se njegovalo prijateljstvo i svaka druga pajdašija, veličala domovina kroz obavezne zdravice njoj u čast i cijenio ljepši spol koji je nadahnjivao mnoge govornike da izgovore cifraste riječi i svim krasoticama u čast. Križevački štatuti zato su ogledalo karaktera grada Križevaca koji ga najbolje ocrtavaju kroz njegovu povijest i običaje.
Mnogi stanovnici naše domovine Hrvatske čuli su za Križevce upravo preko "Križevačkih štatuta", a ovih nekoliko ispisanih stranica neka budu poziv svima da se ta pravila i nadalje primjenjuju u svakom veselom društvu kao najbolja garancija da će im gosti otići kući veseli i zadovoljni.

KRIŽEVAČKI ŠTATUTI,
NAJZNAMENITIJE HRVATSKE VINSKO-PAJDAŠKE REGULE
(Iz ostavštine na daleko poznatog zajezdanskog vinskog pajdaštva »Barilo«)

§ 1. »Križevački štatuti« jesu zakonska iz tisućletne navade izvirajuća, a od horvackih pradedov nasleduvana pravila za sako veselo pajdaštvo, koje se znajde pri kupici vina.
§ 2. »Križevački štatuti« imaju svoj začetek v slavnom varošu Križevcu, koji je varoš postal pokle leta 598., gda je bil strašni rat s divlaki od Obre, a koji se je varoš v celom svom živlenju odlikuval junačkim i domorodskim delima i bil jako preštiman v celom horvackom kralevstvu.
§ 3. »Križevački štatuti« stvorjeni su iz srčne potrebe koja je vputila stare križevačke purgere, da za svoja vesela spravišća po zdravom i zrelom dospomenjku stvoriju štatut, koji imaju biti kak fundamentuš sakog reda i pravice.
§ 4. S »Križevačkih štatutov« vidi se veselački značaj starih Horvatov; oni su častna tradicija naših pradedov, koji su se v sakoj zgodi odlikuvali svojim družinskim živlenjem.
§ 5. Po staroj horvatskoj šegi nemre biti veselog pajdaštva ili spravišća brez »Križevačkih štatutov«. Njim se moraju pokoravati i s njim se imaju posluživati vsi pajdaši i pajdašice pri veselom stolu. V onom pajdaštvu, koje zametavle »Križevačke štatute« nema mesta nijenom pravom horvackom domorodcu.
§ 6. »Križevački štatuti« znaju za četiri vrsti pajdašev. Takvi jesu:
1. Stari pajdaši.
2. Mladi pajdaši.
3. Pajdašice.
4. Pridošlice.
§ 7. Med »stare pajdaše« spadaju oni, koji se već višekrat bili pri istom stolu, v isti hiži i pri istom domaćini ili benefalitoru. Najmenši broj vzemle se bar šest krat.
§ 8. »Mladi pajdaši« zoveju se oni, koji retko gda dohajaju v isto pajdaštvo, ili koji nisu bar šest krat bili pri istom stolu, v isti hiži i pri istom domaćinu benefaktoru.
§ 9. »Pajdašice« jesu vredne i preštimane zastupnice krasnega spola. One su kinč naš i vu vsakom pajdaštvu dobro došle.

§ 10. »Pridošlice« jesu oni gosti, koje ili sam domaćina k spravišću pozove, ili dojdu s kojim pajdašem ili pajdašicom.
§ 11. Da se vu vsako vreme zna, v koju kategoriju spada kteri pajdaš, ima se to navek zapisati v »Hižni protokol« (§ 27.).
§ 12. Kad novi pajdaš, pajdašica ili pridošlica dojde k stolu ima povedati gda je, kaj je i s dvemi svedoki potvrditi, da je pil vu ovoj hiži dobrodošlicu ili bilikum, ak se to ne vidi iz »Hižnega protokola«.
§ 13. Za pijaču ima biti pri sakom horvackom stolu domaće vino i žganica. More se piti i drugi kakov napitek, ali vinu se ima dati prednost, arti su se i naši pradedi najrajše pri vinu pajdašili. Pri jelu nesme faliti zelje i puretina ili gusetina, a takaj ni mlinci. Med kolači moraju biti paprnjaki ili gibanica.
§ 14. Stari purgari Križrvački bili su mekog i mirnoga značaja, ljubili su red jednako vu celom svojim živlenju, kak i vu vsakom veselom pajdaštvu. Zato su vu svojim štatutom odredili, da pri vsakom stolu mora biti starešinstvo ili »upravni odbor«, koji ravna celim stolom i pazi na red, mir i pravicu.
§ 15. Prva glava »upravnog odbora« je starešina ili »stoloravnatel«. Njemu je uz bok »oberfiškuš«, zatim dojde »fiškuš«, onda »popevač«, »govorač«, »čuturaš« ili »barilonosec« ili »peharnik« i »vunbacitel«.
§ 16. S t o 1 o r a v n a t e 1 ima neograničenu vlast pri celom stolu točno polak »štatutov«. Ak je pajdaštvo vekše, morti pri dva stola ili v dve sobe, more imati i »vicestoloravnatela«, koji ima jenaka prava za svoj stol kak i stoloravnatel.
§ 17. O b e r f i š k u š je najpreštimaneši i prvi pomagač stoloravnatelov. On sedi na sprotnoj strani stola ravno stoloravnatelu i strogo pazi, da se odredbe stoloravnateleve točno vrše. Nemu pripada takaj ta čast, da more opomenuti i štrofati stoloravnatela, ak se ne drži reda i pravic po »Križevačkim štatutima«.
§ 18. F i š k u š u pripada da pazi je li vsaki pajdaš i pajdašica ima svoju kupicu, v kojima mora navek biti vina onak, kak to stoloravnatel odredi, i da se na vsaku nazdravicu pije i ispije. Njega ne patri nikoga štrofati, vre mu je dužnost vsaki prestupek prijaviti stoloravnatelu, koji onda odredi štrof. Ako fiškuš sam kaj zgreši, bude po stoloravnatelu štrofan. Za vekše pajdaštvo imenuju se dva fiškuša, jedan za desni, drugi za levi kraj stola.
§ 19. P o p e v a č ima voditi vsaku pesmu, koju odredi oberfiškuš, ili koja je v pajdaštvu navadna. Ovu službu more vršiti i ktera gospa pajdašica. Čuturaš, barilonosec ili p e h a r n i k dvori kod pajdaškog stola.
§ 20. G o v o r a č je pri pajdaškom stolu ona peršona, ktera spelavle govorancije. Saku nazdravicu, koju začme i zreče stoloravnatel ili s negvom dozvolom koji pajdaš, ima on popratiti lepim i cifrastim rečmi, tak da se to celom pajdaštvu zdopada. Gde je sam stoloravnatel dober govorđija tam ova služba u posebnoj peršoni nije potrebna.
§ 21. V u n b a c i t e l j je izvršujući organ predsednikov. On mora biti trdega neisprosnega značaja i tak oštro se vu svojoj službi znajti, da saki nepopravlivec dobi strah čirn ga pri sto1u spazi. Nemu ide okol leve ruke pri ramenu crleni znak, da se vu sakem času zna za službu ktera ga patri.
§ 22. Pri domaćoj hiži ili pri stolu benefaktorovom bude stoloravnatel imenovan po njima. Gde nema domaćine, neg je hižna domaćica (gospa), ona imenuva »hižnog japicu« i on ondar zbere stoloravnatela. Pri onom pajdaškom stolu, gde pajdaši v jenakoj mjeri trošiju za zabavu, tam ili koji od njih predloži stoloravnatela, pa ga drugi potrde, ili vsi skupa glasuvanjem zebiraju takvoga. Koji pajdaš dobi najveć glasov, on je stoloravnatelem i vsi mu se drugi imaju pokorjavati.
§ 23. Oberfiškuša, fiškuša, popevača, govorača, čuturaša, barilonosca ili peharnika i vunbacitela imenuva sam stoloravnatel izrned vsih pajdašev. Oberfiškuš i vunbacitel moreju biti samo pajdaši prve kategorije (stari), a takajše se to gledi i pri govoraču, koji mora biti vučena i v pajdaštvu dobro zvežbana peršona.
§ 24. Domaćina ili benefaktor ima najpredi lepo i srčeno celo društvo pozdraviti, a zatim zreči koga imenuva stoloravnatelem. To imenuvanje potrdi sa kupicom vina. Stoloravnatel more biti samo »stari pajdaš« i ima zreči govoranciju. Najpredi se zafaluje na podelenoj mu časti, a zatim obečava, da bu ravnal stolom kak to »štatuti« veliju i imenuva svoje činovnike ili »ašešore«. Isto tak imaju se vsi imenuvani s lepim rečmi na podelenoj časti zafaliti i to s punom kupicom potrditi. Svaku zafalu potrđuje s punom kupicom jenako domaćina, kak i stoloravnatel. V redu je da to včini i celo pajdaštvo.
§ 25. Pri domačem pajdaškom stolu nesme biti peršona, koja ni pila »bilikum«. Stoloravnatel se ima iz hižnog protokola uveriti, da li su vsi tu horvacku šegu včinili. Gdo nije, mora to mam napraviti, drugač nemre v pajdaštvu ostati. Bilikum, arti hižna za takve zgode određena kupica »srablivec«, donese se na tanjiru. Kraj nje ima polak kruha, soli i luka, takajše su kluči od hižnih i podrumskih vrat, kojih se dotični pajdaš ima doteknuti i kupicu do kraja sprazniti, a kruh sa soljum i lukom pojesit. Ak je pajdašica more si sprositi pomagača v kojem dragešem joj pajdašu. Kad se pije bilikum mora se jedna ruka držati na klučmi, a posle se ima s hižnim gospodarem u znak trajnoga bratinstva i prijatelstva »kušnuti«. Ovakvu dobrodošlicu potvrđuju vsi pajdaši s punom kupicom vina, a takaj i hižni gospodar.
§ 26. Saki svečani čin kod bilikuma ima se zapisati v hižnom protokolu. Od toga cajta je dotična peršona postala hižni prijatel i kakti takov sme vu nju dojti i pri njenom pajdaštvu obnašati kakvu čast.
§ 27. Hižni protokol je knjiga v koju se zapisavleju vse vekše i znameneše hižne dogodovčine. Te dogodovčine jesu: rođenje, ženidba i smrt kojega člana familije, proslave godovna ili kakvog gospodarskog uspjeha (berba, fureš, dobro tržtvo, itd.) svaki vekši zastanek hižne pajdašije, gda se priredi posebna večerja ili obed. Vu taj protokol zapisavle se takaj kuliko se o Miholju sprešalo mošta, kuliko se nabralo kuruze i drugog žitka, kuliko se povekšalo komadov živine i od toga zaklalo ili zatuklo za hižnu potreboću v dugoj zimi. S toga protokola mora se videti celo gospodarsko i pajdaško živlenje tere hiže.
§ 28. Hižni protokol je »fondamentuš« pajdaškoga spravišća. Vu njemu su zapisani vsi hižni pajdaši i pajdašice, koji su pili bilikum i tim postali hižni prijateli. Ak je koji pajdaš imal posla s vunbacitelem ili se kak drugač zbantuvano ponesel, to se takaj im,a vu ovu knigu zapisati. Takav prestane biti hižni prijatel tak dugo, dok ne sprosi oprošćenje. Ovo oprošćenje zove se »apsolucija«, a imaju se uz domaćinu potpisati još dva druga pajdaša kakti svedoki.
§ 29. »Hižni protokol« čuva se na sigurnom mestu, najveć v ladici pod klučmi, a ima zgledati po prilici ovak:
HIŽNI PROTOKOL O DOGODOVČINAMA
hiže Štefa Jambreka, vu Križevcu No 263
Mesec i dan Dogodovčine Pripisek
MaloBožićnak 22. Denes smo prešli s pajdaši vu klet vu gorice Greberanec. Okupilo nas se 15 pajdašev, pak smo onak po našoj navadi obavili početek rezidbe trsja. Tu se med nam našel i pajdaš Vinko Lozić, kojemu je denes godovno, i to sikak nije moglo prejti brez pajdaškog spravišća. Sve je bilo vredu. Stoloravnatel je bil pajdaš Tomaš Regač, oberfiškuš Matek Smetiško, fiškuš Janko Grozdić, govorač i popevač Slavek Gerić, a vunbacitel Imbrek Pavlic. Veselje i zabave bilo je sima dosti i vu trečoj vuri vjutro iši smo domov onak kak se to nami šika. Spilo se vedro beloga i 20 litri frankovke
Svečen 13. Sutra je gazdarica godovnjača, pak smo to vu njenu diku proslavili denes z večerjom. Pozvali smo na večerju najbolše pajdaše i pajdašice i ovu dogodovćinu smo kraj punog stola, pri punoj kupici, uz popevku, veselje i Križevačke štatute proslavili do jene vure v noći, tak da smo bili prvi čestitari naše drage gazdarice. Preštimana naša gazdarica sve je pripravila onak kak se to njoj dolikuje. Denes leto opet joj bili čestitari. Živela nam puno let. Milan Forko, stoloravnatel, Jožek Miklečić, oberfiškuš, Blaž Kunić i Micika Varović, svedoki
Malomešnak 25. Preveć imamo dela v goricam. Skoro bu berba pak treba vse pripraviti. Brez dobrih pajdašev ne ni jela, a ni dela, pak su došli kak pozvani i reč po reč došla je holba za holbom na stol, dok nas ni vince tak zgrejalo, da smo se složili oko stola i po križevački. Na konec konca smo se dospomenuli, da bumo letošnu pajdašku berbu imeli pri Iveku Zajcu, koji je zrekel, da nas bu sa semi hižnemi rukami prijel i podvoril. Pri pajdaškoj berbi nisem bil, arti se na taj dan junička otelili, pak sem moral doma biti. Jake mi je bilo žal. Blaž Grščić, domačina.
Miholšćak 15. Denes smo pobrali gorice. Trsje je vrodilo kaj se već dugo ne pamti. Si lagvi i bednji su puni, a mošt je sladek kaj gverc, pak bu kapljica prvorazredna. Radi tak dobrog branja i reda, dospomenul sem se s gazdariccm, da ovo leto na Martinje bu krštenje novog vinca pri nas. Ja se bum mam pobrinul da si naši pajdaši i pajdašice buju pri nami, a gazdarici je red da mam sutra dene tri guske, dva purana i pet rackov šopati, tak da mlinci ne buju suhi.
Sesveščak 10. Na denešnji dan vu našoj hiži bilo je, kak već dugo nije bilo. Si pozvani pajdaši i pajdašice došli su, bilo nas je tuliko da je trebalo stola i stolcov posuditi od susedov, a malo je falelo da si nebi ni v hižu vlezli. Velika hiža bila je tesna, pak smo morali dva stola složiti vu maloj hiži. Saki je stol imal svojeg stoloravnatela i svoju vladu. Jela je bilo puni stoli, a pijače po volji: Frankovka s Greberanca, pak belo s Gornji Vin, pak posebno s Šebri i Križevčine. Neznaš koje je bolše od kojeg. Ob ponoći smo obavili krštenje, pajdaši: Bartol kak mošt, Dragec kak biškup, Štef i Jožek kakti kumi obavili su krštenje mošta, po sim zakonima i našoj narodnoj navadi, a mi smo si skupa za njimi molili litanije. Posle toga se tancalo i popevalo do rane zorje, pak su se onda dragi gosti juškajuć razišli domov onak kak to patri jenoj pajdašiji. Baš mi je drago da su si bili zadovolni, a i tak treba da bu, jer martinje je jemput na leto. Ovak lepo i veselo već dugo ni bilo. Baš smo ga vžili kaj pravi dečki križevački. Naj nas kuće domaćina ne zabi zvati i drugo leto. Dragec Kolar, biškup, Bartol Cepač, mošt, Štef Sviličić i Jožek Konfic, kumi
VelikoBožičnak 6. Denes smo obavili »fureš«. Naš dugoletni hižni mesar Lugomer Jura, obavil je svoj posel vredu. Zakilali smo tri pajceka, dva su imeli saki po dva centa, a jen cent i pol. Naredilo se puno devenic. Navečer smo onak kak se to šika obavili »fureš«. Uz nas domaće, mesara Jure, pak susede pomagaće, Bartola, Jandraša i Rudeka, te susede Maričke i Pepice, pozvali smo naše kume s Koruške i strica Miška, na večerju. Za večerju imali smo črnu juhu, za kojom bi si prste polizal, posle toga lokote v kiselom zelju, pak čurke i kobase, a nisu faleli niti fanjki, paprenjaki i gibanica. Se smo zalevali z belim vinom s Križvečin. Bilo nam je kak se patri v takvom društvu, naravski da se našlo; popevke i govorancije na račun gazdarice koja je zranila tak dober smok i mesara koji je obavil i naredil tak fine devenice. Vu dve vure v noći smo se razišli, pak daj bog da i drugo leto bude takev fureš vu našoj hiži.
31. Svaka stvar ima svojeg kraja tak i naše ova leto došlo je svojemu kraju. Godina je bila dobra i rodna. Daj bog da nam tak bude i nastupajuća, da v miru, ljubavi, bratstvu, slogi i pajdaštvu navek živeli. Za zadnji krat ovoga leta odlučili smo da budemo pri hiži okruženi s najbolši pajdaši i pajdašicama i da Novo leto dočekamo s »Križevačkim štatuti.« Ob polnoći je stoloravnatel Štefek Šimunčić započel govoranciju o našoj slogi i ljubavi sa želom da ona nigdar ne prestala i prenašala se na našu decu. Zvon je zazvonel i najavil početek Novoga leta vu kojemu daj bog da se naše žele obistinile i sretno nam bilo Novo leto. Amen.

§ 30. V »hižnom protokolu« se na posebnom mestu vodi kontrola prek hižnih pajđašev i pajdašic, a to zgledi po priliki ovak:
Numeruš Dan Kak se zove? Otkut je? Gda je pil bilikum Svedoki Gda je zgubil prav biti hižni pajdaš
1. 24/1 Ivek Bradač S Koruške Na Vincekovo v kleti Joško Grščić Štef Sviličić -
2. " Štef Furčić S Križevca " " -
3. 15/2 Pepica Jankač S Virja Mesto nje bilikum pije Stanko Kranjec 13/2 Blaž KunićMilan Forko -
4. " Jožek Miklečić S Mokric Na godovno gazdarice 13/2 " -
5. 25/3 Francek Jež S Kalnika Na cehovski patron 19/3 Vuković Joža Šrnec Pavel Otišel je vu svet
6. 30/7 Pavel Vuščić S Križevca Pri pajdaškom stolu 25/7 Micika Varović Ivek Bogović -
7. 30/8 Valek Hakman S Križevca " " †vmrl je
8. 30/8 Tomo Pintač S Križevca " " -
9. "18/10 Blanka Frflić S Križevca 10/10 Vinko Lozić Božek Grbić Zbog oblajavanja pajdaštva brisana iz pajdašije
10. " Joško Nemčić S Vukovca " Miško KmetićJožek Konfic -
11. 20/11 Tabač Marijan S Križevca Na martinje " -

§ 31. Naprvo napisani primeri su zrcalo v tere se vu vodstvu hižnog protokola naj vglediju vsi dobri pajdaši. Za veliku je sramotu, gdo pri svoji hiži nema takve knige.
§ 32. Hižni protokol more se i drugač napraviti, ali se preporuča, da se vsi pajdaši s jenoga mesta slože vu tom, da po jenakoj muštri tu knigu naprave. Hižni protokol ima navek biti v ladici pod klučem, samo dok je potreben, ondač se izvadi. Saki stoloravnatel, koji se razme vu pisanje, naj se za sva večna vremena na zato određenoj strani podpiše. Ni škoda, ak to naprave i drugi upraviteli pajdaškoga stola.
§ 33. Saki hižni protokol moral bi imeti spisane »Križevačke štatute«, da se v sakoj priliki zna kak oni glase i kaj određuju. Gdo je pravi vinski pajdaš mora »Križevačke štatute« znati na pamet i sakud ih proširjavati, kak jenu jako preštimanu ostavčinu starih pradedov, domorodnih križevečkih purgerov.
§ 34. Stoloravnatel more s nožem ili žlicom pocinkati na kupici, a i zreči: »posluh« ili »pozor«. Kad on to napravi ima celo pajdaštvo začkometi. Gdo to ne včini, pere si jezik »s kozjom bradom« ili »s kravskim požirakom«. Prvo znamenuje, da ima polovicu v kupici se nahajajućeg vina popiti, a drugo, da mora vse v sebe zlejati.
§ 35. Dok stoloravnatel ili gdo drugi govori ima biti pri stolu mir i tišina. Hoće li gdo pokle govoriti, mora zaiskati za to dozvolu. Brez dozvole nema nigdo prav nikaj posebnoga zreči. Saka samoladnost vu tom ima se štrofati.
§ 36. Kad pajdaštvo dobi stoleravnatela ili negve pomagače, nigdo se brez dozvole nesme od stola odstraniti. Gdo morti mora iti, zreče: »pijem štemplin« i otide, dok stoloravnatel to potvrdi. Kad se pije štemplin, to znamenuje, da se mora pol vina v kapici nahajajućeg popiti.
§ 37. Ak stoloravnatel začme nazdravicu, govorač nadoveže, a oberfiškuš odredi, da ide »na okrug«, to znamenuje, da se vsi pajdaši moraju tomu priklučiti. Ondač jedan drugom pokle par reči predaje nazdravicu, dok nazaj ne dojde govoraču, a ovaj ju zakluči. Pajdašice sprosiju vu ime svoje, da se jen od pajdašev na mesto nih oduži. Takov »delegirec« ima vu ime svoje časti popiti punu kupicu vina.
§ 38. Stoloravnatel nesme pozabiti na svoje pomagače. Pri zafali, kad ga gdo nazdravi, ima se poštimati s njhovom vernošću i z rječjum pošmajhlati. Ak je koji od njih osobito maren more zaprositi domaćinu, da se to zapiše, kak primer drugima v hižni protokol.
§ 39. Pri nazdravici domovini, pajdaštvo, predičnim pajdašicam, kojemu domorodcu i drugim, za koje to stoloravnatel pronajde da su znameneše, pije se »suho vino« s pune kupice. »Suho vino« je takvo, v kojem nema ni kaplice vode.
§ 40. Sakomu pajdašu ima se dati pajdašicu iz istoga spravišća. Ak takvih nema dosti, ondač se zemeju druge poznate gospe ili frajlice. Vu ime svoje i pridelene mu pajdašice ima se nazdravleni lepo i cifrasto zafaliti.
§ 41. Saka nepokornost pri pajdaškom stolu ima se štrofati. Za štrofanje je nadležan samo stoloravnatel. Oberfiškuš more predložiti količinu štrofa i stoloravnatela, ak zgreši, poštrofati. Kad je stoloravnatel štrofan ondač celo pajdaštvo mora to s kupicom suhoga potrditi.
§ 42. Štrofov ima pet feli:
1. Štrof sa suhim vinom.
2. Štrof s pomešanim vinom.
3. Štrof s vodom.
4. Štrof na drugom mjestu.
5. Slatki štrof.
§ 43. V kolikoj se meri pije štrof, to ima odrediti stoloravnatel, a more predložiti oberfiškuš. Štrof nemre biti vekši od tri kupice »suhoga« najenkrat, a ipak ni menjši od »kozje brade«, naime od pol kupice. Ak gdo kaj malozgreši ili se v nedopušćeni razgovor pušća, ima se opomenuti s rečmi »operi si jezik«. To znači, da mora malko vina s kupice gucnuti.
§ 44. »Slatki štrof« patri samo pajdašice, koje ak kaj zgreši imaju vu ime štrofa desnoga ili levoga pajdaša kušnuti.
§ 45. »Štrof na drugom mestu« znamenuje, da se od pajdaškoga stola mora otiti kam to odredi stoloravnatel i tam tak dugo sam za sebe i brez kupice vina biti, dok se ne spokori. Da li se je tak štrofani pajdaš spokoril ima tu očituvati jena pajdašica po svojem tolnaču, koji od stoloravnatela vu nezino ime sprosi oproščenje.
§ 46. Saki pajdaš ima prav pri stolu zreči nazdravicu. Gdo hoće to včiniti mora prositi za reč i stoloravnatel ga vu tom nesme sprečavati. Ak se najedamput prijavi za reč više pajdašev, ondač imenuje stoloravnatel izmed pajdašic jenu »gospu protektoricu, koja odluči svojim glasom gdo ima prav govoriti. Jena ter ista nazdravica nemre se dvakrat opetuvati.
§ 47. Vse nazdravice imaju biti takve, da ne zbantuju nikoga v pajdaštvu. Velikim poštuvanjem imaju se zreči nazdravice domovini, bractvu i hižnom domaćini. Pri nazdravici domovini popevle se koja domorodska popevka, a pri drugim nazdravicama kak to odrede oberfiškuš i popevač.
§ 48. Ak se pripeti med pajdaši kakva prepirka ima to stoloravnatel pomiriti. Ak ne bi on vu tom postigel uspeha, imenuva »pravdaški sud« od dva pajdaša i jene pajdašice, koji dogodovčinu ispitaju i ondač zreču sud. Ovom sudu mora se svaka stranjka pokoriti. Ovakov »pravdaški sud« najpredi položi prisegu na čuturu, da bude u ispitivanju savjestan, a u presudi nepristran. Prisega glasi ovak:
»Dobrom voljom vseh pajdašev vu hiži vrednoga domačine X zebrani i žarkom kaplicom iz ove čuture okrepleni ovim izjavljujemo na svoju pajdašku reč, da ćemo krivnjom vinske zduhe nastalu pravdu med pajdaši X i X savjesno ispitati i vu tom polek pravice presudu zreči. Vu tom naj nam bu na pomoći slatka kapljica, ta vseh pajdašev verna drugarica. Amen!«
Nakon ove prisege zauzme zebrana pajdašica mesto v sredini od zebranih pajdašev i najpredi preslušaju tužitelja, zatim okrivljenika. Svaki od njih »more si vzeti« pomagača, kojega mora potrditi celo pajdaštvo. Kad su stranjke preslušane, obrana saslušana, onda se »pravdaški sud« povleče v drugu sobu i dospomene se o presudi. Nakon ovoga povrate se iz čuture nakvase svoja grla i zebrana pajdašica zreče presudu:
»Vu ime ove slatke kaplice i vu ime našega pajdaštva, a preslušavši tužitelja i okrivljenika, kao i njihove po celom pajdaštvu potrdjene pomagače, zrekli jesmo, da je pajdaš X kriv vu tužbu mu vpisanog greha, pak se presuđuje, da ima vu ime štrofa sprazniti tri kupice pomešanoga. Ne včini li to, ili se još jenkrat ovak ponese, bude izmed pajdašev za sva vremena zbrisan. Ova se presuda ima zapisati vu hižni protokol za ravnanje vsim takvim zbantuvlivcem«.
Proti ovakvoj ili kakvoj drugačijoj presudi nema apelacije. Ona se ima izvršiti i zavađeni pajdaši imadu se pred svima pomiriti. Pomirenje obavi zebrana pajdašica, koja za nagradu dobi od sakoga pajdaša po jeden »slatki štrof«. Ovakovu pomirnicu potrđuje celo pajdaštvo s kupicom suhoga i popevkom.
§ 49. Dok se je pajdaštvo navžilo dosta sakoga veselja i poželi slobodu, ima stoloravnatel vu ime svoje i vsih svojih pomagačev čast položiti. To včini s finimi rečmi i s punom kupicom suhoga. Kad je to včinil, ondač proglasi »republiku« i pajdaštvo se poklem toga more zabavlati kak hoće. Ak bi se medtemtoga komu htelo velikoga »lumperaja« more predložiti »Svetojansku lumpariju«, koja izmed vsih pajdašev zbere svoga starešinu i pandura, pak traje dok je komu volja.

§ 50. Med pajdaši, kteri se sastaju na zrečene dane navek v celokupnom svom broju, more se zebrati stalno stoloravnatelstvo. Ovakvo spravišće dobi svoje stalno ime, svoju stalnu upravu i ima svoj posebni »Hižni protokol«. Stoloravnatel ovakvog spravišća zove se »starešina«, desna mu je ruka »fiškuš«, a ostali su pomagači kak i pri drugim pajdaštvima. Da se pajdaši ovakvoga redovitoga i stalno postojećega spravišća mam vsigdi raspoznaju, imaju jednaki pajdaški znak (na drvo izrezani grozdov list, čuturu ili šef), a starešinstvo im mora izdati posebnu diplomu, s kojom postizavaju svako pravo u dotičnom pajdaštvu. Ova »pajdaška diploma« more zgledati ovak:
Uz Križevačke štatute postoje i mnoge sačuvane predaje kao i sačuvane književne obrade starih vinskih zapovijedi, koje nam jasno govore, da ne postoji vino samo zato da bude "puna glava", pa radi toga donosimo neke od njih:
U zimi se pije, kad su hladni dani: da se tijelo ugrije.
U ljeti se pije, kad je vručina: da se tijelo rashladi.
Za sumornog vremena, pije se: da se život razvedri.
Za vedrog vremena, pije se: jer je čovjek raspoložen.
Kad se teško radi, pije se: da čovjek dobije snage.
Kad se nema posla, pije se: da si čovjek prikrati vrijeme.
U žalosti i ljutini, pije se: da čovjek ljutinu i žalost ublaži.
U radosti, pije se: da se čovjek još više proveseli.
U hrđavim prilikama, pije se: da se čovjek utješi.
U dobrim prilikama, pije se: jer čovjek na ničemu ne oskudjeva.
U žeđi, pije se: da se žeda ugasi.
U gladu, pije se: da se glad utiša.
Poslije prekomjernog pića pije se: da se čovjek iz liječi i popravi.
Poslije dobrog jela pije se: da se jelo lakše probavi.
A kako treba piti?

UVIJEK S PAMEĆU, TRIJEZNO I NE PREKOMJERNO.
Svako društvo može da se zabavlja ugodno, umjereno i trezveno, ako u tom društvu postoji red ili nekakav program same zabave. U svakom slučaju Križevački štatuti predstavljaju traženi redoslijed za lijepu, ugodnu i trezvenu zabavu. Gdje se poštuju Križevački štatuti tamo uvijek odjekuje veselje, ljubav i sloga. Zato nije čudo što su Križevački štatuti cijenjeni i voljeni u svakom domu. Osim u gradu Križevcima, običaj Križevačkih štatuta poprimili su mnogi domovi i "kleti" u ostalim našim gradovima i mjestima, pa sa ponosom istiću ovaj naš stari narodni običaj.
VJERUJEMO DA ĆE OVIM STRANICAMA BITI JOŠ VIŠE PRIJATELJA ZABAVE PO KRIŽEVAČKIM ŠTATUTUTIMA, SA ŽELJOM DA SE SAČUVAJU TI LIJEPI OBIČAJI I PRENOSE NA NAŠA POKOLJENJA.

KRIŽEVAČKI ŠTATUTI,
NAJZNAMENITIJE HRVATSKE VINSKO-PAJDAŠKE REGULE

Obred krštenja mošta

(prema starim Križevačkim zapisima)
Točno, kada kumi i kućedomaćina dolaze među poštovane goste, koji su se na krštenje dostojali potruditi, počima krštenje, koje sam kućedomaćina obavlja sa slijedećimi pitanji, na koja častni gg. kumi dostojaju odgovarati:

Dom.: Ti dolaziš Mošte pred naša poštovana lica ovamo, da se krstiš! Je l' da?
Kum.: Dolazim!
Dom.: Kaži, ali ne laži! Je l' istina, da si obsjednut svakakvimi nečistimi duhovi, u tebi je osa i pčela, muha i mušica, žaba i mrava, pauka i skakavca, crva i puževa i svakakvoga drugoga lizaćega i plazećega, letećega i puzećega, skakajućega gada i smrada.
- Zato su te strogo kaznili, da se očistiš. - Bacili su te u škafe i brente, moštilom te gnjavili, pak u bednje hitali, dreckali i gnječili, ali sve to nije ništa koristilo, morali su te još prešom tiskati da su ti sve kosti pucale i krvav znoj iz tebe curil, i još se nisi popravil, zato su te bacili u duboki lagav, ne bi li te barem tamnica popravila; ali da, ti si u njoj bučio i mumljao kao stari medved i da te nisu čuvali željezni jaki stražari, odavna bi već bil vušel, da te ni vrag vloviti ne bi mogel.
- Kaži dakle Mošte, jesi li ipak već jednom došao k pameti i jesi li nakanio proći se nečistoće, okaniti se razuzdanog života, da postaneš vriedan i dostojan primiti ov današnji čin.
Kum.: Jesam.

Dom.: Ti si svadljivica, jako naprasit i zločeste čudi, nagoniš ljude na svađu i kavgu, po cestah ih valjaš, u grabe bacaš, glave im lupaš, na nami neslogu potičeš, ti se u želucu svađaš; na polje ježiš i tako sebe, hodnike, sobe, odijela i pokućtvo posmradiš i skaljaš.
- Čuješ Mošte! Hoćeš li nadalje svagdje svoj nos zabadati i takova bogumrzka diela činiti, kaži po istini, hoćeš li se toga okaniti?
Kum.: Hoću.
Dom.: Mošte! Mošte! Ti živiš raskošno. Koliko si puta već pustio i primao gospodične kćeri tvog surođenika gosp. Zdenca i s njimi se kriomice družio.
- Pomisli samo, da se takav život nedostoji i nepristoji za onoga, koji je izabran, da nam predstavlja najmoćnijega u društvu.
Hoćeš li se dakle okaniti raskošna života i proći se tih Zdenčevih kćeri?

Kum.: Hoću.
Dom.: Obvezuješ li se dakle, da ćeš od sada samo razigravati srca, zbijati šale, krijepiti tijelo, veseliti društva, hrabriti junake, tješiti žalostne i nevoljne, a proći se lukavštinah.
Kum.: Hoću.
Dom.: Hvalimo te dakle o svemogući Bože, što si naplatio dugotrajni trud naše vrijedne domovine i blagoslovio trud i djelo marljivih težaka, vezača, kopača, prešača i što si iz ovoga nečistoga i nemirnog nevjernika napravio čista i krijepka, mirna i slušna sina. Molimo te ujedno, da ga nadahneš dobrim i čistim duhom, da mu više ne naškodi mamljenje onoga smjeloga zavodnika Zdenca, nego da ostane čist i nevin i da se ne pokvari, već da bude jak, dobar i miran, kao što su mu bili i njegovi predji, izim onog njegovog djeda iz god. 1864., koji nije nikad pokazao veselog lica, nego se je držao uviek kiselo i odurno, kao da ga svj etlo sunce nikad obasjalo nije.
- Usliši ovu pobožnu molitvu o milostivi Bože kako sada tak i vazda i u vieke Amen.
MOŠTE STUPI NAPRED DA TE KRSTIM !
Dom.: Mošte! Ja te krstim na vino u ime onoga, koj te je proizveo i u ime preodičeno sv. Martna i duha od kojega mošt kuha. Evo ti soli, da od Tebe glava nikoga ne boli. Mir budi uviek s tobom. Da budeš navjek pun duha i jakosti.
okrepinas : ‡ Dobra kapljica‡
Dobro zelje sa slaninom
‡ Dobar gulaš s paprikom
‡ Dobra tusta guska s mlinci
‡ Dobra pečenica
‡ Dragi peharček
‡ Dragi poliček
‡ Draga holbica
‡ Dragi sajtliček
‡ Dragi literček
‡ Draga čuturica
‡ Dragi srabljivec

ohrabainas ‡ Zmožna jakost vinska
‡ Zmožna kriepost vinska
‡ Zmožna duha vinska
‡ Zmožna dobrota vinska
‡ Zmožni pun peharček
‡ Zmožni pun srabljivec
‡ Zmožni puna litrica
‡ Zmožni puna ćašica

pomozinas ‡ Dragi trsek
‡ Dragi grozdek
‡ Draga jagodica
‡ Draga vožica
‡ Drage gorice

oslobodinas ‡ Od manjeg zraka
‡ Od malog prihoda
‡ Od prazne posude
‡ Od praznog polića
‡ Od praznog peharca
‡ Od praznog barilca
‡ Od praznog srabljivca
‡ Od prazne ćuture
‡ Od filoksere ljute
‡ Od peronospore hude
‡ Od oidiuma gadnog
‡ Od tuče nesretne
‡ Od mraza hladnog

[You must be registered and logged in to see this link.]


a posebno se čuvajte a ne bu zišlo ovak :

[You must be registered and logged in to see this link.]