Pšenica 2013/2014 Godine

YTO Muratović je napisao/la:Kod mene tog nema nikako,a kada se ore samo vrane su oko brazde,eventualno ako neki jastreb leti malo visoćije,nema miževa zglave,jednom sam samo u životu vidio miša u brazdi,a jednom sam također vidio i zmiju,pa može biti da ih zmije dodatno tamane pored ptica,a oko veće parcele je 60 % šuma a kad se žito žanje onda ih ima ko u prići

Najveću štetu mi prave krave iz sela udaljenog oko 3 kilometra,ljudi puste ujutro,kod nas pasu žito ćitav dan,i naveće dođu kada se trebaju musti,a na imanju imaju i 3 izvora tako da im je sve na jednom mjestu,a kada tim dotićnim ljudima kažeš da ne puštaju u tvoje,oni se samo nasmiju i kažu da se ogradi,a ograđivanje dođe ko pola cijene zemljišta,a kada ih vidiš u njivi njih 30-40 kom nemožeš istjerat nikako,nažalost tako je kod nas   

imao sam slicnu situaciju,samo kod mene je bila lucerna i covjek lagano svaki dan dovodi krave(nekih 15 kom)na ispasu,zemljista je drzavno uzeto pod zakupja ga par puta upozorio i nije se otkanio dok a nisam bacio autom 10-15 metara,krave su plakale sta je on radio nisam cuo,dok sam ja izasao iz auta nije ga bilo.Mozda ce sad neki reci pa ti nisi normalan ali ne mogu shvatii kako neciji kvadrat moze biti skuplji od mojih 1000,tj kad njemu neko pravi stetu taj digne pola drzave na noge a kad on pravi stetu nekome ma nije to nista,sto ne bi sebi ne bi ni drugome

I moja pšenica je nadrljala masovno žuti.
A bila lijepa šteta.

fidelito, iza mene ( mog položaja sa kojega sam slikao ) je voćnjak dobrih 10kj ako ne i više.
Što se tiče ptica, da bude ih, skoro pa uvijek, možda ne ko prijašnjih godina ali bude.

Fidelito je napisao/la:

YTO Muratović je napisao/la:Kod mene tog nema nikako,a kada se ore samo vrane su oko brazde,eventualno ako neki jastreb leti malo visoćije,nema miževa zglave,jednom sam samo u životu vidio miša u brazdi,a jednom sam također vidio i zmiju,pa može biti da ih zmije dodatno tamane pored ptica,a oko veće parcele je 60 % šuma a kad se žito žanje onda ih ima ko u prići

Najveću štetu mi prave krave iz sela udaljenog oko 3 kilometra,ljudi puste ujutro,kod nas pasu žito ćitav dan,i naveće dođu kada se trebaju musti,a na imanju imaju i 3 izvora tako da im je sve na jednom mjestu,a kada tim dotićnim ljudima kažeš da ne puštaju u tvoje,oni se samo nasmiju i kažu da se ogradi,a ograđivanje dođe ko pola cijene zemljišta,a kada ih vidiš u njivi njih 30-40 kom nemožeš istjerat nikako,nažalost tako je kod nas   

Imate li gruntovnicu (sa kartom) ili tapije kao dokumente kojim dokazujete vlasništvo nad zemljištem?
Mislim da meni netko tako kontinuirano pušta stoku u usjeve ne bi se smijali na kraju...

Ma takvom profilu ljudi to ništa ne vrijedi,zovneš policiju da napravi uviđaj,a oni odgovore:citiram "ne izlazimo gore na teren" a lokacija zemljišta spada u tu općinu logićno,kada bi uzeo kravu sebi,tj zatvorio je u neki tor ili slićno,ćak bi mogao biti i optužen za otuđenje tuđe imovine,jednom smo tako rekli jednom covjeku da to nije uredu i da te krave pasu na mom,a njihovih je bilo ili 7 ili 9 kom. ne sjećam se sad baš najbolje,a on odgovara na to "ma dat ću ti ja vreću pšenice od 50 kg" a njegove krave tu skoro ćitavo ljeto provedu,a ni sam nije svjestan koliko je šteta naćinjena,u obližnje vikend naselje kada nema posjetitelja,npr ponedjeljkom,ugone krave u bašte vikendica,i krave sve živo popasu što bude tu,to su toliko bezobrazni ljudi i ljudi bez obraza,a kada ti njemu kažeš šta misliš da ti ja ugonim 40 krava na tvojih 5 duluma(0,5 ha) zemlje,njegov odgovor je pa gdje ćeš to uradit jesi li normalan,tada ja ne bi bio normalan a kad on(i) meni ugone stoku to je normalno i ja za njih nisam ćovjek a oni jesu,šta ćeš,mada ove godine ih je manje ali ih opet ima

oni ako misle stoku puštati bez nadzora onda neka si ograde svoju njivu pa nek ih tamo puštaju... logic...  


btw kod mene u srijemu ima miševa više vec žita... ludnica.. ko nije trovo nece mu ništa ostat do proljeca   

Imam u ponudi fungicid TAKT koji je u prihvatljivoj cijeni pa me zanima da li je tko s njim špricao pšenicu protiv bolesti i kakva iskustva imate s istim? Da li dobro štiti pšenicu od bolesti te da li je dobro miješati ga s nekim drugi fungicidom?

za koju površinu te zanima?
ako imaš 3ha onda ti ne bi bilo loše da kupiš 3l takta i 1l zino,a ta dva fungicida su ti zajedno kao superpact c ili impact c pa ti ne bi bilo loše da provjeriš cijene ovih fungicida.

DARKO je napisao/la:Imam u ponudi fungicid TAKT koji je u prihvatljivoj cijeni pa me zanima da li je tko s njim špricao pšenicu protiv bolesti i kakva iskustva imate s istim? Da li dobro štiti pšenicu od bolesti te da li je dobro miješati ga s nekim drugi fungicidom?

Ja sam ga prošle godine koristio kod prve zaštite, a u cvatnji sa Portom. Bio je dosta povoljan cijenom, mislim oko 100 kn/l.

Za površinu od 20 hektara. Baš to jako je povoljan pa mi je malo sumnjivo..unazad par sezona sam prskao s Amistarom a znamo da je dosta skup pa bi htio troškove smanjiti ali ipak ne pod cijenu manjeg prinosa.
Koji drugi fungicid bi bio preporuka a da nije preskup a opet dobrog učinka?

duett ultra je fantastičan

DARKO je napisao/la:Za površinu od 20 hektara. Baš to jako je povoljan pa mi je malo sumnjivo..unazad par sezona sam prskao s Amistarom a znamo da je dosta skup pa bi htio troškove smanjiti ali ipak ne pod cijenu manjeg prinosa.
Koji drugi fungicid bi bio preporuka a da nije preskup a opet dobrog učinka?

Duett Ultra ili Artea Plus za prvu zaštitu, u cvatnji preporučujem Prosaro ili Amistar

Ok, fala dečki na korisnim i jasnim informacijama. U prvu zaštitu će ići Duett a u drugu onda Amistar.
Samo vidim da se obojica ne miješaju s folijarnim gnojivima a planiram treći put prihraniti (samo Renan) s Folifertilom..morat ću u jedan prohod više.

ja radim sa duett ultra dosta dugo i recimo mijesam kristalon sa njime a on je folijarno gnoivo, davno sam poceo koristiti i jedno i drugo, i koliko znam smije se kristalon miesati e sad jedino ako je neki novi momenat za kojeg neznam....

Ekipo kad krećemo u prvu prihranu pšenice? Ova dva dana palo dosta kiše i mokro je ali pošto ovako lijepo sunce sije kod nas sve više raste nervoza.  
Planiram prihraniti s KAN-on oko 150-160 kg/ha. S tim da taj KAN koji imam ima sastav 27% dušika i to nitratnog, znači nije ko kutinski 13,5% nitratni i 13,5% amonijski.
Da li je to dobro ili nije? Dal je tko koristio isti takav, kakva iskustva imate?

Cim se bude moglo da ne lijepi odmah u prehranu sa 100kg kana i 50 kg uree po ha.Da li tko misli protiv bolesti i kada i sa cim ??

zlocko je napisao/la:Cim se bude moglo da ne lijepi odmah u prehranu sa  100kg kana i 50 kg uree po ha.Da li tko misli protiv bolesti i kada i sa cim ??

zašto sa tolikom količinom dušika odjedanput?   

Koliko ja znam da nije dobro miješati duett ultra sa tekućom prihranom(kristalon,novalon i sl.).Također znam da se urea ne baca za prihranu,nego se treba unijeti u tlo,također i 15-15-15 nije za prihranu,nego je nužno zlo,ukoliko nije baš bilo novca ujesen.Fosfor i kalij imaju godišnje kretanje kroz tlo 1-3 cm,tako da prilikom prihrane ostaju u gornji slojevima.To rezultira da se korijen pšenice u potrazi za hranjivima povija prema gornjem sloju tla,te ukoliko nama dovoljno oborina kod formiranja i nalijevanja zrna dolazi do velikih problema.Pšenica kad ulazi u vlatanje ima u sebi već određen genetski zapis o broju zrna u klasu,ravnajući se prema hranjivima sa kojima raspolaže,tako da su kasnije prihrane poželjne sa tekućim gnojivima(sa potrebnim mikroelementima) koji pomažu u poboljšanju hektolitra zrna.Kasnije prihrane dušikom mogu samo povećati masu slame,a to može pogodovati samo eventualno stočarima.

opg biotrava sa dosta napisanog se slažem ali sa ovim ne "tako da su kasnije prihrane poželjne sa tekućim gnojivima(sa potrebnim mikroelementima) koji pomažu u poboljšanju hektolitra zrna" hektolitar,gluten i proteine podiže isključivo dušik,a prinos se ravna prema onome hranjivu kojega biljka ima najmanje.za bolji prinos je bitna izbalansiarana gnojidba,a što se tiče mikrohranjiva u klasanju ili netom prije klasanja pitanje je da li ga biljka uopće može iskoristiti.

Sad dobro prihraniti a kasnije ako ne bude kise mozda i ne budemo bacali.Neki kod nas uopce ne bacaju u jesen gnojivo nego sada pa onda u drugoj prihrani bace uree oko 200kg po jutru i to je to.Kazu tako im je isplativo i tako rade nekoliko godina .

zlocko je napisao/la:Sad dobro prihraniti a kasnije ako ne bude kise mozda i ne budemo bacali.Neki kod nas uopce ne bacaju u jesen gnojivo nego sada pa onda u drugoj prihrani bace uree oko 200kg po jutru i to je to.Kazu tako im je isplativo i tako rade nekoliko godina .

S 200kg/kj ureae za par godina napraviš kiseliš u kojemu ništa ne raste.S urea-om treba oprezno gnojiti samo onoliko koliko biljka može potrošiti ili koliko treba za razgradnju biljne mase.

Naravno da gnojidba treba biti dobro izbalansirana,ali ja sam rekao da ima vrijeme kad se treba šta bacati.Tekuća gnojidba ima razne formulacije i može se po biljci prepoznati koja je optimalna.Mikroelementi su jako važan čimbenik za biljku,jer ga biljke teže vežu iz tla, ako uopće postoje u tlu,a nedostatak pojedinog mikroelementa može blokirati proces uzimamanja hranjiva iz tla pa cijlokupna gnojidba može dati slabije rezultate.

bez ljutnje ali mislim da si mikro hranjiva zamijenio sa kiselim tlom ili se dobro ne izražavaš.

Kiselost tla je posebna priča,znamo svi što to znači.Ovdje pričamo o izbalansiranosti prehrane.Koliko je važna izbalansiranost sa makroelementima(NPK) isto je važna izbalansiranost sa mikroelementima.Prihranu dušikom ja recimo obavim cjelokupno u prvoj prehrani,najviše iz razloga što nam u Slavoniji nedostaje oborina,uslijed klimatskih promjena,pa druga prihrana kanom postaje puno rizičnija.Poslije idem sa dvije tekuće prihrane(biljka usvaja u 24h),zajedno sa zaštitom od bolesti.Što se tiče mikroelemenata pišem po sjećanju,jer neznam dali sam negdje sačuvao stare knjige.Uglavnom,ako me sjećanje ne vara,magnezij je važan za klorofil,fotosinteza,bor je važan za kulture koje imaju cvatnju(repa,soja-recimo kod repe dolazi do pojave truljenja korijena),cink je jako važan za prinos kukuruza,željezo jako nedostaje u području Dalmacije i sl..U zadnjim godinama i struka posebno naglašava ulogu mikroelemenata i njihovu izbalansiranost i samo iskorištavanje NPK.

to što ti pričaš je tako u teoriji i tako pise i knjigama ali u praksi je sasvim druga prica, velik broj ljudi baca npk u prvoj prihrani i kasnije kan i ima i vise nego odlične razulatate uz smanjene troškove, svako pozna svoju zemlju najbolje i i tu ne pomžu savjeti koje je napiso neki "stručnjak" u nekom uredu a nije zemlje ni vidio

Ja osobno prihranjujem po hektaru u proljeće sa 170 kg 15-ice, i 85 kg urea ... poslije idem folijarno u dva navrata ... (prošle gone samo jedan puta) , prinos cca 6.5-7 tone hektar i gluten i ostalo blizu 30% ...