zavarivanje

M.T.P. var je napisao/la:EZ 11 F - BAZIČNA ELEKTRODA ZA ČELIKE DO 510N/MM2 ---- ZAMJENA HYUNDAI S-7018 G

EZ 8 RC - RUTILNA ELEKTRODA ZA NELEGIRANE I NISKOLEGIRANE ČELIKE DO 510N/MM2 ---- ZAMJENA HYUNDAI S-6013 LF

Mislio sam vise na razliku u primjeni, jel se za jedno te isto mogu koristit obe, koja je razlika u varu (koji je jaci, bolji), primjetio sam da ima elektroda kod kojih var gotovo da ne hrđa, zavaris i var ostaje sjajan dugo?

to su ti kromove elektrode ali mislim da i on prohrda nakon nekog vremena,ja znam varit gus sa njima kad nema nikla a mozes i zeljezo samo skup sport rade sjednem u auto i u trgovinu.

ukratko o razlici između RUTILNE i BAZIČNE elektrode :
R U T I L N A
- slabij zavar
- dobre mehaničke karakteristike
- ljepši zavar
- ne moraju se sušiti
- elektroda mora biti na MINUS polu
- sve opzicije O S I M nadglavne

B A Z I Č N E
- kvalitetnij - žilavij zavar
- moraju biti suhe
- moraju biti na PLUS polu
- mogu se zavarivati S V E pozicije

zoky28 je napisao/la:

Fidelito je napisao/la:Jel se nude kakve žice za tvrdo navarivanje oruđa koja idu u tlo (MIG/MAG)? Kolika je tvrdoća navara?

Kod mene u firmi (šljuncara) bravari navarivaju Manganom .
Eto pitanja za jos jednu elektrodu ?(nemojte sta zamjerit)

ISPRAVAK NETOCNOG NAVODA
Navarujemo vautidom zica i prah,ali kaze kolega bravar da se ne da brusiti.

2301986 je napisao/la:

M.T.P. var je napisao/la:EZ 11 F - BAZIČNA ELEKTRODA ZA ČELIKE DO 510N/MM2 ---- ZAMJENA HYUNDAI S-7018 G

EZ 8 RC - RUTILNA ELEKTRODA ZA NELEGIRANE I NISKOLEGIRANE ČELIKE DO 510N/MM2 ---- ZAMJENA HYUNDAI S-6013 LF

Mislio sam vise na razliku u primjeni, jel se za jedno te isto mogu koristit obe, koja je razlika u varu (koji je jaci, bolji), primjetio sam da ima elektroda kod kojih var gotovo da ne hrđa, zavaris i var ostaje sjajan dugo?

I EZ 11 F i EZ 8RC su rutilne elektrode stim da je EZ 8RC sa tanjom šljakom pogodnija za vertikalne i plafonske varove

Vertikalno jos nekak ali plafonski var lakse mi je okrenut prikolicu nego tako zavarit.

dali postoje tanje elektrode od 2,5?

ima 2.0

Rutilen imas 1,5 za bazične neznam 2,5 ima a manje

I ja imam neki stari Uljanik,veliki je i na toćkovima,a elektrodu koristimo jadran 3,2,budem ga usliko za koji dan

U čemu je razlika između bazične i obične.

na prvoj stranici ti pise

577 je napisao/la:U čemu je razlika između bazične i obične.

Razlika u oblozi i to dovodi da rutilnu( običnu) možemo zavarivati sa običnim - trafo aparatima za zavarivanje a za bazičnu treba inverter (to su oni mali aparati).
Ovo je malo jednostavnije objašnjenje, za industriju je to kompleksnije a to nama na forumu nije bitno.
Od EZ ponude su dobre ,,EZ 50 B,, ili nazivom od drugih proizvođača popularne EVB elektrode.
Kod nas u firmi gdje radim (u HŽ ) EZ 50 B se koriste za reparaturno zavarivanje stupova na teretnim vagonima.
Inače HŽ radi samo sa EZ elektrodama i žicom za CO2 a od aparata su Fronius.

Aha jer ja posudio običan aparat a ovaj mi nudio bazične elektrode to onda ne bi niš s tim napravio...

Ovo je moja nova mašina u firmi gdje radim, odlična je - radi bez stajanja- samo stavi novi kolut žice, zamjeni bocu i prži.
Stara je par tjedana i ako bude služila kao one stare družit ćemo se još nekih 15-20 god.
Ide do 450 A ali to se rijetko koristi i izgara masa jako brzo.

jel to možda u đuri

asaincev je napisao/la:

577 je napisao/la:U čemu je razlika između bazične i obične.

Razlika u oblozi i to dovodi da rutilnu( običnu) možemo zavarivati sa običnim - trafo aparatima za zavarivanje a za bazičnu treba inverter (to su oni mali aparati).
Ovo je malo jednostavnije objašnjenje, za industriju je to kompleksnije a to nama na forumu nije bitno.
Od EZ ponude su dobre ,,EZ 50 B,, ili nazivom od drugih proizvođača popularne EVB elektrode.
Kod nas u firmi gdje radim (u HŽ ) EZ 50 B se koriste za reparaturno zavarivanje stupova na teretnim vagonima.
Inače HŽ radi samo sa EZ elektrodama i žicom za CO2 a od aparata su Fronius.

Ovo podebljano ti je netočno. EVB elektrode imaju na kutiji ~/+ oznaku, dakle moguće je zavarivati i običnim trafo aparatom. Problem EVB elektroda s izmjeničnom strujom je taj da je teže zapaliti luk, tj. lijepe se pri paljenju. I poželjno je da trafo ima viši napon praznog hoda, kaj je gotovo nemoguće na malim aparatima. Čak i kad imaš jednofazni aparat ispravljačem, teže se pale, jer je struja pulsirajuća.

Zato je poželjna (no, ne i nužna) je istosmjerna struja, s plus polom na elektrodi (za većinu ostalih elektroda ide minus pol na elektrodi). Do sad su bili najbolji rotacijski generatori ili bar trofazni aparati (s ispravljačem). Danas su inverteri puno jeftiniji pa se zato i koriste.

Ako se elektrode dobro osuše i predgriju, to i nije toliki problem. Uostalom, s bazičnim elektrodama ionak rijetko zavaruju amateri.

Zvonimir je napisao/la:

asaincev je napisao/la:

577 je napisao/la:U čemu je razlika između bazične i obične.

Razlika u oblozi i to dovodi da rutilnu( običnu) možemo zavarivati sa običnim - trafo aparatima za zavarivanje a za bazičnu treba inverter (to su oni mali aparati).
Ovo je malo jednostavnije objašnjenje, za industriju je to kompleksnije a to nama na forumu nije bitno.
Od EZ ponude su dobre ,,EZ 50 B,, ili nazivom od drugih proizvođača popularne EVB elektrode.
Kod nas u firmi gdje radim (u HŽ ) EZ 50 B se koriste za reparaturno zavarivanje stupova na teretnim vagonima.
Inače HŽ radi samo sa EZ elektrodama i žicom za CO2 a od aparata su Fronius.

Ovo podebljano ti je netočno. EVB elektrode imaju na kutiji ~/+ oznaku, dakle moguće je zavarivati i običnim trafo aparatom. Problem EVB elektroda s izmjeničnom strujom je taj da je teže zapaliti luk, tj. lijepe se pri paljenju. I poželjno je da trafo ima viši napon praznog hoda, kaj je gotovo nemoguće na malim aparatima. Čak i kad imaš jednofazni aparat ispravljačem, teže se pale, jer je struja pulsirajuća.

Zato je poželjna (no, ne i nužna) je istosmjerna struja, s plus polom na elektrodi (za većinu ostalih elektroda ide minus pol na elektrodi). Do sad su bili najbolji rotacijski generatori ili bar trofazni aparati (s ispravljačem). Danas su inverteri puno jeftiniji pa se zato i koriste.

Ako se elektrode dobro osuše i predgriju, to i nije toliki problem. Uostalom, s bazičnim elektrodama ionak rijetko zavaruju amateri.

To sam čuo od starijih zavarivača da EVB može zavarivati klasični trafo, probao sam i zamjenom polova ali nije išlo.
Stvar je znači u tome (ako sam dobro razumio) da trafo treba biti puno puno jači (od toga kakav sada imam) da bi to funkcioniralo.

Nisam nabavio jači aparat jer većinu posla napravim u firmi.Ovaj sada kod kuće je ručni rad, ide do 150 A i ima punjač za akumulatore +starter tako da je odličan sa tim mogućnostima.

Možeš li malo pojasniti ,,trofazni aparati- s ispravljačem,, znam što je trofazni aparat ali o kakavom je ispravljaču riječ.

Za kraj ipak neka malo bude po mome - lakše je nabaviti inverter (cijene 2500- 5000kn) nego rotacijski generator.

asaincev je napisao/la:

Zvonimir je napisao/la:

asaincev je napisao/la:

577 je napisao/la:U čemu je razlika između bazične i obične.

Razlika u oblozi i to dovodi da rutilnu( običnu) možemo zavarivati sa običnim - trafo aparatima za zavarivanje a za bazičnu treba inverter (to su oni mali aparati).
Ovo je malo jednostavnije objašnjenje, za industriju je to kompleksnije a to nama na forumu nije bitno.
Od EZ ponude su dobre ,,EZ 50 B,, ili nazivom od drugih proizvođača popularne EVB elektrode.
Kod nas u firmi gdje radim (u HŽ ) EZ 50 B se koriste za reparaturno zavarivanje stupova na teretnim vagonima.
Inače HŽ radi samo sa EZ elektrodama i žicom za CO2 a od aparata su Fronius.

Ovo podebljano ti je netočno. EVB elektrode imaju na kutiji ~/+ oznaku, dakle moguće je zavarivati i običnim trafo aparatom. Problem EVB elektroda s izmjeničnom strujom je taj da je teže zapaliti luk, tj. lijepe se pri paljenju. I poželjno je da trafo ima viši napon praznog hoda, kaj je gotovo nemoguće na malim aparatima. Čak i kad imaš jednofazni aparat ispravljačem, teže se pale, jer je struja pulsirajuća.

Zato je poželjna (no, ne i nužna) je istosmjerna struja, s plus polom na elektrodi (za većinu ostalih elektroda ide minus pol na elektrodi). Do sad su bili najbolji rotacijski generatori ili bar trofazni aparati (s ispravljačem). Danas su inverteri puno jeftiniji pa se zato i koriste.

Ako se elektrode dobro osuše i predgriju, to i nije toliki problem. Uostalom, s bazičnim elektrodama ionak rijetko zavaruju amateri.

To sam čuo od starijih zavarivača da EVB može zavarivati klasični trafo, probao sam i zamjenom polova ali nije išlo.
Stvar je znači u tome (ako sam dobro razumio) da trafo treba biti puno puno jači (od toga kakav sada imam) da bi to funkcioniralo.

Nisam nabavio jači aparat jer većinu posla napravim u firmi.Ovaj sada kod kuće je ručni rad, ide do 150 A i ima punjač za akumulatore +starter tako da je odličan sa tim mogućnostima.

Možeš li malo pojasniti ,,trofazni aparati- s ispravljačem,, znam što je trofazni aparat ali o kakavom je ispravljaču riječ.

Za kraj ipak neka malo bude po mome - lakše je nabaviti inverter (cijene 2500- 5000kn) nego rotacijski generator.

Istina, inverteri su postali jeftini i lagani.
Ovaj tvoj Fronius je trofazni transformator s ispravljačem. No, zbog karakteristike ga nemreš koristiti za REL.
Mali kućni transformatori su jednofazni (ili dvofazni - oni koji su za 230/400V). Na izlazu daju izmjenični napon, baš kakav je i u mreži, samo niži. Ako im se doda ispravljač na izlazu se dobije pulsirajući istosmjerni napon, frekvencije 100Hz. Taj napon, dakle, skače od nule do punoga 100 puta u sekundi. Znači, i luk se pali i gasi 100 puta u sekundi.
Kad imaš trofazni transformator, on daje tri izmjenična napona, te ih jedino preko ispravljača možeš "združiti" u jedan, istosmjerni napon. Kak imaš sad tri faze, a svaka faza svoj ispravljač (pojednostavljeno rečeno), frekvencija pulsiranja je 3x2x50, dakle 300Hz. Osim toga, tak ispravljeni napon nikad ne oscilira od nule do neke vrijednosti nego od 2/3 do punog napona, i to 300 puta u sekundi, skoro poput onog iz rotacijskog aparata. Zato je s njim lakše "topiti" bazičnu elektrodu.
Obični trafo (bez ispravljača) daje izmjenični napon frekvencije 50Hz. Uz to kaj ima 100 prekida u sekundi (prolazaka kroz nulu), još i 50 puta mijenja polaritet. Ako je elektroda na minusu, onda ona "dodaje materijal", a ako je na plusu, onda "oduzima materijal". Na izmjeničnoj struji "se nemre odlučiti". Zato je teško zavarivati izmjeničnom strujom.

[/quote]
Istina, inverteri su postali jeftini i lagani.
Ovaj tvoj Fronius je trofazni transformator s ispravljačem. No, zbog karakteristike ga nemreš koristiti za REL.
Mali kućni transformatori su jednofazni (ili dvofazni - oni koji su za 230/400V). Na izlazu daju izmjenični napon, baš kakav je i u mreži, samo niži. Ako im se doda ispravljač na izlazu se dobije pulsirajući istosmjerni napon, frekvencije 100Hz. Taj napon, dakle, skače od nule do punoga 100 puta u sekundi. Znači, i luk se pali i gasi 100 puta u sekundi.
Kad imaš trofazni transformator, on daje tri izmjenična napona, te ih jedino preko ispravljača možeš "združiti" u jedan, istosmjerni napon. Kak imaš sad tri faze, a svaka faza svoj ispravljač (pojednostavljeno rečeno), frekvencija pulsiranja je 3x2x50, dakle 300Hz. Osim toga, tak ispravljeni napon nikad ne oscilira od nule do neke vrijednosti nego od 2/3 do punog napona, i to 300 puta u sekundi, skoro poput onog iz rotacijskog aparata. Zato je s njim lakše "topiti" bazičnu elektrodu.
Obični trafo (bez ispravljača) daje izmjenični napon frekvencije 50Hz. Uz to kaj ima 100 prekida u sekundi (prolazaka kroz nulu), još i 50 puta mijenja polaritet. Ako je elektroda na minusu, onda ona "dodaje materijal", a ako je na plusu, onda "oduzima materijal". Na izmjeničnoj struji "se nemre odlučiti". Zato je teško zavarivati izmjeničnom strujom. [/quote]

Ne želim daviti ali što je broj 2 ako je 3x2x50
3= broj faza (380V)
2=?
50=frakvencija mreže

Koliko je skupo ugraditi ispravljač na običan trafo, orijentacijski materijal + ruke?

Jedna perioda mreže ima dva prolaska kroz nulu. Otuda taj dva.
Zavisi kak najdeš diode. U mojem aparatu su ugrađene one od 450A na hladnjacima.
Za aparat od 150A mogu biti i one od 100A, jer svaka vodi po jednu poluperiodu (odnosno 50% vremena). Ak su veće amperaže, ne škodi, jer je na njima malo manji pad napona, a i manje se budu grijale.
Koliko košta? Teško je reći: zavisi gdje ih kupiš i kakve. I koliko imaš mjesta na aparatu (ako uopće stanu) ili pak moraš raditi produžetak kutije.
Uglavnom, isplati se.
Pogledaj tam negdje pod temom Aparati za zavarivanje, i našel buš sliku mojeg aparata.

Probo varit sa tig aparat RHINO160A rel-tig ide sve bolje
[img] [/img]

Pre malo plina digni litražu na 12 l.

po cemu si zakljucio

Po slici zavara.