Prjelaz iz obične u ekološku proizvodnju čistog ratara

Evo pitanja ...što prvo napraviti da pređem iz običnog ratara u eko ratara...  

Znači sad imam plan posijati eko neki proizvod ... ..odakle da krenem ?
Dali je potrebna analiza tla ,koja agrotehnia se smije primjenjivati ...po kojim pretkuturama se šta smije sijati,kad prijavljuem eko u poticaj ,kad se dobiva i gdje se traži eko certifikat i sl.
...eto ako neko zna i hoće pomoći neka gukne koju pametnu i objasni ubogom profi seljaku kao i odakle da krenem ... U naprijed hvala!

Jedino što znam šta bi sijao a ostalo ništa ..  

Napomena :

Objašnjenje neka bude ono po seljački   

Šta bi sijao?

politicar je napisao/la:Šta bi sijao?

 

Kamilicun(još je dvojba ) i pir (sigurno) to znači sijem sad u jesen a u proljeće konoplju

Pa ako gledamo tvoje prinose ti si možda več "EKO"....Samo se hecamo

SimonMS je napisao/la:Pa ako gledamo tvoje prinose ti si možda več "EKO"....Samo se hecamo

 
@Simonida pa nečemo se valjda sad udarati ispod pojasa   
Lako se tebi zahebavati s sirotinjom   
Pa dobro moja zemlje je sigurno več sad spremna za EKO jer imam reduciranu gnojidbu tako da možda budem dobio certifikat odmah a ne nakon 2 godine ili koliko se več dobije...bitno je da ja dobijem poticaj ..mene prinos i zarada od prinosa nezanima ...to da bude taman da pokrije ulog i dosta...  

Biće sad para 100ha eko x 4000kn/ha ..meni dosta ...ostlih 290 ha radim ko i do sad    

I molim za danju ozbiljnost ...tema je ozbiljnog karaktera a ne šegačkog ...Hvala!

Ako uistino obrađuješ toliko hektara, daj jih odradi tako kako ih treba, a ne da radiš po sistemu posij/ovrši i onda da pljuveš po onima koji ulagaju cjelo godinu i imaju 7-9t/ha pšenice. A ako ideš na EKO zbog smanjenja ulaganja, a površine če užasno izgledati, nadam se da če ti zemlju oduzeti. To je moje iskreno mišljenje.

Pazi rođo krivu sliku ti imaš o mojoj poslovnoj politici...

Idemo redom ti veliš ulažeš a ja ne to smo riješili ....ti ulažeš i imaš veče prinose ali imaš i veče troškove ...kod nas ako želim prinos kao što ti navodiš 7-9t/ha isto toliko ako ne i više moram tisuča kuna uložiti na jedan ha ...jel tako ..e sad uzmimo da plačaju 1 kunu kad se odbiju ulazi i troškovi silosa i dođemo do cifre da ti nisi na istom niš zaradio osim poticaja ...e tako i ja ja imam prinos npr od 3- čak 6 tona s takvom reduciranim znači sve se poklopilo što se vremena tiče ove godine nije em mi poplava uništila 30% i više površina em je bolest napravila svoje ...a prskano 2 x s prosarom ...

znači da ja isto s 3t/ha i ulogom 3xpo tisuču kuna po ha imam ne zarade  ko i ovi od 7-9t/ha  koji imaju toliko troškova ...sad tu govorim o ovim koji rade na dug ...ovi koji rade s kešom ovo za njih ne vrijedi ..i da sam dao više gnojiva u ovogodišnju pšenicu ...pitanje bi bilo dali bi mi pšenica dala 2t više (to je dosta da vratim samo ulog ) znači veči rizik samo da vratim svoje pare ...znaći da mi ista treba dati 3 tone da bi bio u plusu ...to se ove godine kod mene nebi desilo ...a i na kraju krajeva moja zemlja ni da joj dam sve nemože da da pšenice više od 6 tona po ha da se na trepavice postaviš...

Tako da nakraju kad sve zbrojim i oduzmem u mom slučaju je jedini spas da se bacim na eko proizvodnju i ako baš eu oče dobit če ekološki proizvod ...znači što manje robe ali zdravije...e jebo ja njih i tu politiku ...i to oni potiču e sad če i dobiti ....pa da svi odemo u tu eko narod bi za 1 godinu crko od gladi...hebo ih eko da ih hebo...nisam za to ali kad več budale potiču i daju opo 1 ha tolike pare za doslovno po meni nerad eto vam ...bolje uzmem 4000kn/ha nego ko do sad 1400kn/ha ..jer u oba slučaja je barem tu nama neznam kako kod vas u deželi poticaj na kraju zarada kako god okreneš....


Opet manje ulaganje ,manji prinosi su bolji po nas iz više razloga .....ako imamo manje robe na tržištu postižemo veču cijenu koju kompenziramo s tim manjim prinosom ....nadalje imamo manji rizik poslovanja ,manju amortizaciju (manji prijevoz ,manje kidanje kombajna i sl) i na kraju smo opet na istom ili smo čak i bolje prošli ...tako da ja neudustajem od ove moje ekonomske politike i dalje cu težiti što manjim troškovima ,što manjim prinosima pa ako mi se posreči budem i zaradio koju kunu na kraju više od tebe rođo iz dežele simone ili?

Znači rođo ukratko mene ne zanima prinos ...mene zanimaju pare zarada ono ispod crte.......  

Veči prinos u velikoj večini slučajeva i neznači nužno veči profit ili?

Ukratko toliko i odoh ja u eko ne zvao se ja pege25 

Ima i kod nas takozvanih EKO proizvođača a na kraju su sretni da im netko uzme tu pšenicu kao konvencionalnu merkantil pšenicu. Ali i ne želim da idem sa kombajnom na koju takvu njivu, ni ne želim da se pokraj nje vozim. Kako god ti kalkuliraš, ja znam za sebe....I ne volim baš ljude koji se cjelu godinu izvinjavaju u smislu: ne isplati se ulagati. Žao mi je ako ti je poplava uništila 30% i to se izvinjava. I ja sam ispred možda 10 godine mislio da se jednostavno ne može dobiti više od 6t/ha....naravno sad sam vrlo sretan što je moje tadašnje mišljenje bilo u krivo. Ne kažem, i 6t je ljep podatak ali ove godine imao sam 80dt prosjek pšenice, naravno nemam samo dobru zemlju, bilo je tu i takve gde je kukuruza samo 8t. Kažeš prskao si 2x sa prosarom....e ja to nebih nikad uradio... Pa nije ni dovoljno da si prskao dva put (ja sam neku i 3x).... treba prskati u pravo doba i sa pravim fungicidom. Ne kažem da je Prosaro slab pripravak ali treba znati zašto je najpametnije Prosaro upotrebljivati, pa da je treba učinkovine izmenjivati itd. KAN bacam kad sam siguran, da bude kiša a ne tek tako..... i eto tako se cjele godine zbrojavaju oni procenti gubitaka i na kraju isplati se sav onaj trud i znanje i onda susjedu navršim 4t/ha, a sebi 2x više. Pa se i susjed žali da je njegova zemlja slabija... Pa nek se žali i dalje.

Pa mogu i ja kalkulirati;
-recimo, da sam 1x više fungicidao od tebe=50€/ha
-recimo, da sam bacio 400kg/ha KANa više=0.4x260=104€/ha
-malo sam i koktajle pravio, ali ne želim sve da ti kažem a nije to bilo više od 20€/ha. Pa si sigurno i ti koji kristalon ili nešto prskao
-a sve ostalo neznam kaj naj kulkuliram jer sijali smo oboji, vršili smo oboji....
Dakle uložio sam 164€/ha više od tebe, a sad ti taj trošak ukalkuliraj nekamo.... (prinos sam več napomenio, a pšenica ja sva prodata po 185€/t, a to je daleko najniža cjena u zadnjih par godina).

Pa nisam tu zato što bi širio neku vjeru...

Jel ti nisi bacio ništa NPK gnojiva ...ja ni grama a ti ..ako jesi de ukalkuliraj i to   
Lako tebi kad em imaš jeftinije troškove em imaš veču cijenu ...kad bude to i kod nas tako izalansirano onda ču promovirati veče prinose ...tok su vake cijene u nas cijene repromaterijala i roba ja idem na što manja ulaganja i što manji prinos i točka.

Pazi rođo svako od nas ima svoju kalkulaciju i zna šta je za njega dobro ..tako da o tome ne treba baš previše dramiti ...ja samo znam da otkad reduciram ulaganja imam na kraju više novaca....nisam ja oduvijek tako radio ...prije sam bacao gnojiva i prskao ko nespašen i nikada nisam imo para ...sad sam pun ko brod ali duga     

Tako vratimo se mi ipak temi ..i samo da znaš neš me odgovoriti od EKO prizvonje pa da si dva puta slovenac  

simon dodji na našu zemlju proizvest 8t svake godine ja pojedem sve, imas dobru zemlju cak sta vise odlicnu, bez dobre zemlje nema prinosa i nemoj pricat nam tu neke bajke ko da mi smo juce prvi put posijali žito ili bilo sta drugo, kod mene belje baca toliko gnojiva što stajskog što umjetnog sve moguće zaštite i opet negdi imaju jedva5t a negdi u baranji di je zemlja savršena imaju blizu 10t po ha i to svake godine zadnjih 30 godina ako ne i vise, znaci tvoja prica da si ti pametniji od drugih ne drzi vodu, jedino sto imas bolju zemlju, a moze bit njiva do njive i da su velike razlike u kvaliteti zemljišta

baranjac malo si pregrub prema našem jedinom aktivnom poljoprivrednom rođi slovencu Simonu sory rođo u moje ime baranjac je malo     

...sory rođo tine znam da si i ti slovenac ali ti nisi aktivan a i ti si stočar tako da    

Nemoj biti tako oštar ...ima ju i kod nas sorte koje daju visoke urode ali nekaviltetne pšenice npr apač ja to ne sijem..a i da sijem kod mene bi i taj dao 3 t/ha jer sam luzer   

Tako smirimo tenzije i vratimo se temi ..ipak je ovo moja tema i u pitanju je ekološka proizvodnja tako da i dalje tražim odgovor a ne svađu...Hvala!

deere power je napisao/la:simon dodji na našu zemlju proizvest 8t svake godine ja pojedem sve, imas dobru zemlju cak sta vise odlicnu, bez dobre zemlje nema prinosa i nemoj pricat nam tu neke bajke ko da mi smo juce prvi put posijali žito ili bilo sta drugo, kod mene belje baca toliko gnojiva što stajskog što umjetnog sve moguće zaštite i opet negdi imaju jedva5t a negdi u baranji di je zemlja savršena imaju blizu 10t po ha i to svake godine zadnjih 30 godina ako ne i vise, znaci tvoja prica da si ti pametniji od drugih ne drzi vodu, jedino sto imas bolju zemlju, a moze bit njiva do njive i da su velike razlike u kvaliteti zemljišta

I kaj onda sijete u toj zemlji gdje se ne može proizvest više od 5t pšenice? Jer onda i kukuruz i repa ne rastu. Kažem ti....gdje nema tehnologije 4-5t, a gdje je ima nije više čudno 7+t. A 50-75% površina prošle godine vršio sam 3-5t/ha kukuruza, tako da mi ne treba govoriti kakvu dobru zemlju imam.

@pege: ne, ne bacam NPK pšenici, bacam oko 350-400kg NPK kukuruzu, a veliko radim na kalcifikaciji. Pšenica je dobila 3-4xKAN, 2-3xfungi, 2x mikrohranljiva.

simon kombajnirao sam pšenicu u jednom velikom kombinatu i ti daju i bacaju čuda neviđena ...agrotehnika im je do jaja i nisu imali prinos veči od 6t/ha ...kod nas jednostavno zemlja nemože dati više ...sorte su ove krušne znači ne ko što ti siješ ova smeča stočna ...da se razumijemo   

Pa simon po tvom onda mi najbolje da ni ne radimo zemlju ako nemožemo izvući 9t/ha ...a jesi pametan sunce ti slovensko   ..ma nemoš imat više da se na trepavice postaviš...šta god da daš sve ovo hebeno vrijeme i zemlja ubije ..niš odo ja svj u eko tu ču se ja opariti ...a ti simon moš imat i 10t/ha kad ču ja više zaraditi nego ti  

da na tim njivama repa soja i kukuruz se ne sije jer nema šanse da se išta ubere

Dakle to je kameno ili?

pa kad dobro upekne bude bas ko kamen glina neka koja gori cim malo nema kise i samo donekle uspjevaju ove ozime kulture

SimonMS je napisao/la:Dakle to je kameno ili?

Nije kameno, struktura nije bitna, zna ono biti i extra fino pripremito.

Nego problem je u niskoj količini kalija i fosfora u zemljištu,i vrlo nizak ph, većina je i svjesna toga ali neradi da poboljšaju to.

Simone, to što si ti doveo zemljište u extra plodnost,neznači da svi drugi to isto mogu ili znaju učiniti.

Malo off sory pege, i mene malo ljute takvi poljoprivrednici koji govore da se moze volio bi da dodju pa nek mi pokazu kako da ostvarim takve prinose. Zitu ako dam sve ful gnojivo u sjetvi u rano proljece, prihrana dan prije kise ili dva prihrana preko lista 2 x nemogu ostvarit prinos veci od 5t/h jer je to takva zemlja ko mene bi trebala padat kisa svaka dva tjedna da nebi plodovi izgorili! Radimo na poboljsanju tla ali sve je to u malim kolicinama kolko bi njoj trebalo a di je kalij i fosfor!? To su sve pjeskovita tla i dosta su periva pogotovo ko sad u kisnim uvjetima, evo primjer jako puno kise je palo od 50hektara koje radimo stete od vode imamo mozda 5. Tu kad padne 50 litara kise primjer u 1h drugi sat nevidi se naznake stajanja vode osim u nizinama a i tu drugi dan nestaje, mislim da sam bio dosta jasan, prinose me sram i pisat kaki su, pa eto moramo i mi od neceg zivjet, zato ulazemo kolko mozemo, ne razbacujemo se novcima svaka kuna je pametno ulozena, vozim golfa 2 i kolko godina imam more vidio nisam kako izleda, me zivim lose ali ulagat toliko u nesto sta ti nemoze vratit nevidim smisao, kako kaze pege da se postavis na trepavice

politicar je napisao/la:

SimonMS je napisao/la:Dakle to je kameno ili?

Nego problem je u niskoj količini kalija i fosfora u zemljištu,i vrlo nizak ph, većina je i svjesna toga ali neradi da poboljšaju to.

Simone, to što si ti doveo zemljište u extra plodnost,neznači da svi drugi to isto mogu ili znaju učiniti.

Nizak pH znači i nedostupnost P2O5 i K2O....iako ga u tlima ima puno, ima ga bezveze jer uslovi (pH) u zemlji ne dopuste pretvorbo elemenata u takvu obliku, da bi bila rastlini dostupna. Tako da se u ovom slučaju skoro bezveze baca PK. Ove novce za PK radije dati za kalcifikaciju uraditi nešto na dizanju pH-ja a ne samo govoriti "ne da se". A izvinjavam se ako sam nekoga povredio!

Simos, da li si ti imao kisela zemljište?
I kakva su sada? Imaš li analize?

Da, oko 4-4,5 (max5) su bile prije. Polako se penje. Analize-naravno.

pH je relativno lagano i jeftino promijeniti (uglavnom, ako nemaš neka posebna tla gdje se jednostavno ne isplati) i to treba raditi. Naravno analizom treba utvrditi koliko točno treba dodati kalcija da se tlo neutralizira i to pratiti. Uglavnom oni koji imaju problema sa pH tla, koji osjećaju taj problem - njima se uglavnom relativno brzo isplati uloženo u kalcizaciju. Kod bilo kakvog uređenja tla trebalo bi početi upravo od kiselosti, jer kada ona ne štima - badave ti sva gnojiva u tlu. Oni čija tla nisu jako kisela ne trebaju puno uložiti da bi se tlo dovelo u otpimalno stanje kiselosti, oni više trebaju raditi na održavanju optimalne razine pH.

Pege za Eko proizvodnju idu potpuno drugačiji uvjeti.Prvo moraš prijaviti da iz konvencionalne ideš u eko proizvodnju.Prijelazno razdoblje je minimum 3 godine.I tada sigurno nečeš moći obrađivati toliko zemlje koliko sada radiš.I da ako si eko onda si eko i ne možeš biti dio u eko dio u konvencionalnoj.Recimo ako ti je susjededna parcela u konvencionalnoj ti se moraš udaljiti 10 mt od međe.Odi u Savjetodavnu službu i tamo se raspitaj.Mislim da češ brzo odustati.Imaš veliki zalogaj,odnosno puno zemlje

Zvona, moguća je pararelna proizvodnja, tj eko i konvencionalna na istom gospodarstvu ali pod uvjetom da se kulture ne preklapaju.