Cijena psenice 2009

Smiljan je napisao/la:Ja vise ne znam sto bih rekao. Jesenas ocito bila pusiona na kukuruzu pa je vlada vatrogasno i socijalno utrcala sa povecanjem poticaja, sada se izgleda ponavlja prica sa psenicom. Bojim se da ce opet rjesenje biti slicno: red demonstracija, red razgovora sa tajnikom ministarstva, red sastanaka sa mlinarima, povecanja poticaja za tisucu kuna (ili 15 lipa po kg za 7t/Ha odnosno 20 lp/kg za 5 t/Ha) sa velikim novinskim naslovima i idemo dalje, nazalost bez ikakvog sustinskog rjesenja. Samo se postavlja pitanje, do kada ....
Psenica i kukuruz ce se i dalje sijati, isti igraci ce i dalje igrati, isti trener sa istom taktikom ce forsirati istu igru, a gledatelja sve manje i manje ..... (To me, usput, fascinira kod nogometa, makar sada pricamo o psenici: nema gledatelja na stadionima, nema love u klubovima, a nogomet ipak i usprkos, funkcionira)

Znam da je moguce neugodno pitanje, ali, oprostite, moram to pitati: Dali je jesenas prije/tijekom sjetve bilo realno ocekivati cijenu u zetvi od 1.3-1.5 kn po kg psenice?

pa ja sam na kukuruzu ispusio samo tako ajd nes sam prodo ustvari pola po 100kn plus PDV a nesta po 33 kn+pdv pa ovo nea nigdje ni u ZANZIBANU!!!

ja sam prodao 12-13 vagona po 43lipe...sta da ja kazem?
tek sam 2-3 sada prodao po 80lipa.
Ja nisam za podizanje poticaja nego za bolju cijenu.
Lova nam treba a ako se to nama nadoknadi u poticaju to jos onda moramo cekat pare i kamatu na to nista.
Cak je u zakonu navedeno da ako je drzava u krizi i slicno da se poticaj moze "ne isplatit".Tako da to ni nije obaveza 100% sigurna.
Eto toliko.

1.3kn/kg minimalno!apsulutno ni lipe ispod!
to je moj stav

......

U proizvodnji pšenice, ni u Hrvatskoj ni u Europskoj uniji, izravna ulaganja (sjeme, gnojivo, zaštitna sredstva i gorivo), ne prelaze 300 eura po hektaru, pa su neshvatljivi zahtjevi za cijenom pšenice od 1,1 kune za kilogram, smatraju u HUP-u. Tvrde da bi u tom slučaju s premijom od 1.650 kuna i prinosom od 4 tone po hektaru proizvođači imali otkupnu cijenu od 200 eura po toni, što bi bila, kako kažu, najskuplja pšenica na svijetu.


......
http://www.croatiabiz.com/info_lnews-article.php?ID=25196

covjece a vamo kod nas UBI BOZE!!!!!PA OVO NIGDJE NEA!!!

zsolin je napisao/la:ja sam prodao 12-13 vagona po 43lipe...sta da ja kazem?
tek sam 2-3 sada prodao po 80lipa.

smiljanova priča o silosima/skladištenju robe...

Baš me zanima tko je predavao matematiku tom stipanu biliću(namjerno malim slovima)Da nije i on bio student ekonomskog faksa pa nije ni vidio predavaone.Glavno da brašna nema ispod 3kn a kruha ispod 5.To je njihova matematika.Da bar hoće led sve poderati,više bi dobili od osiguranja

To je rasprava iz 2005 godine, dakle potpuno neaktualna.

Skoro me infarkt maznuo koliko sam se naživcirao kad sam to pročitao.Sad sam nabrzinu išao zbrojiti svoje troškove i izađe me najosnovnije bez moga rada dakle samo ono što kupim-platim cca 6100kn/ha bez kombajna ,prijevoza i sl.Po toj računici ja trebam preko 7000kg /ha pšenice samo da podmirim osnovne troškove.U mom kraju su rijetkost veći prinosi od 5,5 t/ha uz ful agrotehniku.Možda ali samo možda pošto mi je ove godine pšenica super a imam i dobar sortiment navučem 6 tona.6000kg x0,91 kn=5460kn što je minus od 600kn/ha

JOSIP FERGUSON je napisao/la:ja si danas malo računam i zbrajam, ne treba mi nikakve kalkulacije, za dug da pokrijem na pšenici, znači samo repromaterijal, na moje hektare mi treba uz prinos od 6 t/ha cijena koja mi pokriva TROŠKOVE REPROMATERIJALA je 0,95 kn/kg.....

pa nadodajte na to još zakup, amortizaciju, svoj rad, obradu....

kolika onda cijena treba biti da to pokrije??????????????????????

ne trebaju nam nikakve kalkulacije, samo podvuces crtu kad sve poplacas........

bit ce veelikih problema oko cijene žita, jer očito da nitko nije svjestan da nama tih 30 lp na cijenu znači više nego otkupljivačima.... sto se mene tice nek dignu cijenu kruha za tih 30 lp i nek namire....

ja ispod 1,35 cijene mogu proglasit bankrot.......

Joza kunu i pol mora biti cijena da bi mi nešto zaradili .
Ovo drugo što sam označio u tvom tekstu ne ide tako kako ti kažeš ali to znaš i sam . Ako nama dignu otkupnu cijenu žita za karikiram 30 lipa to znači da kruh ide gore 3 kune .

jd4755 je napisao/la:Skoro me infarkt maznuo koliko sam se naživcirao kad sam to pročitao.

Shvacam te ali nedaj se, ima i, nazalost, puno gorih stvari u zivotu, recimo kad ti na pola njive stane stroj, a vremenska prognoza za sutra je losa ... ...

JOSIP FERGUSON je napisao/la:ja si danas malo računam i zbrajam, ne treba mi nikakve kalkulacije, za dug da pokrijem na pšenici, znači samo repromaterijal, na moje hektare mi treba uz prinos od 6 t/ha cijena koja mi pokriva TROŠKOVE REPROMATERIJALA je 0,95 kn/kg.....

pa nadodajte na to još zakup, amortizaciju, svoj rad, obradu....

kolika onda cijena treba biti da to pokrije??????????????????????

ne trebaju nam nikakve kalkulacije, samo podvuces crtu kad sve poplacas........

bit ce veelikih problema oko cijene žita, jer očito da nitko nije svjestan da nama tih 30 lp na cijenu znači više nego otkupljivačima.... sto se mene tice nek dignu cijenu kruha za tih 30 lp i nek namire....

ja ispod 1,35 cijene mogu proglasit bankrot.......

slazem se s tobom da bi bilo svima jednostavnije da malo poskupi cijena kruha (bas me zanima koliko psenice treba za jednu kilu koja je ustvari jedva 500 grama) tih 30 ili 40 lipa ljudi nebi ni osjetili a s druge strana propast ce cijela poljoprivredna proizvodnja ako ne povise cijenu psenice, mislim kruh ce svejedno poskupit kao i svake godine zbog ovog ili onog tako da bi ove godine mogao poskupit zbog vece cijene psenice

ja isto tako mislim da bi cijena trebala bit bar 1,5kn/kg tek tad bi se pokrili svi troskovi, oni koje uglavnom ni ne racunamo a mozda bi i ostala koja kuna jer treba i zivit

zetor forterra je napisao/la:ma ja neznam mene ce samo 1,20 kn spasit a ovo ako bude 80 lipa pa to stvarno nije u redu i onda kruh je sada 7 kn a ako nam plate pšenicu 80 lip opet ce biti 7 kn ako plate vise kruh poskupjljue al nea veze neka samo plate 1,20 ili vise meni dobro ODLIČNO!!!

de stavi svoj izracun po kojem s 1,20 sve pokrivas cak i zaradjujes, posto vidim da si jedini koji bi bio zadovoljan s takvom cijenom

evo jedna ljepa vjest

04.05-08.05.2009.
10. 05. 2009.
Cene svih roba, kojim se trgovalo na organizovanom berzanskom tržištu na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu su u porastu. Rast cena po pravilu intenzivira trgovanje, a najbolji dokaz za to jeste činjenica da je obim trgovanja u protekloj nedelji od 4.374 tone robe čak 3,33 puta veći nego prethodne nedelje. Finansijska vrednost robe koja je bila predmet trgovanja iznosila je 51.692.070,00 dinara ili 4,08 puta više nego prethodne nedelje. Prolećni radovi su privedeni kraju pa se naši poljoprivredni proizvođači sve više okreću rešavanju sopstvene finansijske situacije tako što iznose svoje tržišne viškove na tržište.Sa druge strane, cene na svetskim i regionalnim berzama su u očiglednom porastu, izvoz kukuruza je veoma intenzivan, a procene o prinosima osnovnih poljoprivrednih kultura i u svetu i kod nas iz nedelje u nedelju sve su pesimističnije. To su faktori koji su svojim sinergetskim dejstvom uslovili da tržište u protekloj nedelji bude u takvom naletu, koji otvara još bolje cenovne perspektive u narednom periodu.

--------------------------------------------------------------------------------


Tržište žitarica ponovo je u centru pažnje. Dešavanja na svetskom tržištu žitarica veoma su burna. Ne ulazeći u suštinske razloge koji su doveli do ovakvih dešavanja, pomenimo samo da su sve svetske berze žitarica zabeležile rast cena. Najveći uticaj na naše tržište svakako ima berza u Budimpešti. Ako pomenemo samo činjenicu da je u proteklih nedelju dana na ovoj berzi pšenica zabeležila rast od 15,35% i sada iznosi 141,27 EUR po toni, dok je cena kukuruza porasla za 10,47% i sada iznosi 128,43 EUR-a, jasno je kakve su se krupne promene desile u ovom kratkom vremenskom periodu.

Cena kukuruza na našem tržištu ponovo je u očiglednom porastu. Interes tražnje ne jenjava, a za razliku od prethodnih nedelja i ponuda se potpuno otvorila, pa je na bazi čak 29 kupoprodajnih ugovora u protekloj nedelji ostvaren ukupan promet od 2.480 tona ove robe. Veštački sušen kukuruz prodavan je po prosečnoj ceni od 11,00 din/kg (10,19 bez PDV) ili za 7,55% većoj ceni nego prethodne nedlje, dok je prirodno osušenim kukuruzom trgovano po prosečnoj ceni od 10,95 din/kg (10,14 bez PDV), što je za 9,17% veća cena od cene iz prethodne nedelje.

Pšenica najzad pokazuje znake cenovnog oporavka. Naime, prosečna cena trgovanja u protekloj nedelji iznosila je 11,37 din/kg (10,52 bez PDV), a to je za 5,28 % više od prosečne cene iz prethodne nedelje. Međutim, od ovog podatka možda je važnija činjenica da je maksimalna nedeljna cena dostigla nivo od 11,66 din/kg (10,80 bez PDV). Cena pšenice ovogodišnjeg roda sa isporukom u julu mesecu takođe beleži rast. Ovom robom trgovalo se po prosečnoj ceni od 8,94 din/kg ( 8,28 bez PDV), što je rast za 6,05% .

Trgovanje sojinim zrnom svakako zavređuje poseban komentar. Razlog je veoma veliki nedeljni rast cene. Prosečna nedeljna cena ove robe iznosila je 41,71 din/kg (38,61 bez PDV), što predstavlja rast u odnosu na prethodnu nedelju od čitavih 10,14%. Soja je jedina roba iz sektora primarnog agrara čija je cena veća nego prošle godine u ovo vreme kada je iznosila 37,74 din/kg (36,80 bez PDV).

Od ostalih roba trgovalo se suncokretovom sačmom 33% proteina po ceni 12,09 din/kg (10,25 bez PDV) i uvoznom suncokretovom sačmom sa 38% proteina po ceni od 11,45 din/kg (9,70 bez PDV).

PRODEX se na dan 08.05.2009. godine zaustavio na vrednosti od 132,62 indeksnih poena, što je za čitavih 8,60indeksnih poena veća vrednost od poslednjeg dana trgovanja prethodne nedelje.
Odštampajte ovaj tekst Nazad

Info


8.1: Mediji
8.2: Aktuelno
8.3: Arhiva

e prika za OVAJ NATPIS TVOJ DOLE jesi legenda, to se vidi da nas slavonce nemože ništa uništiti uvjek čemo biti svoji na svome rakija, vino, kulen i čvarki

taKO je CARE mi smo slavonci!!!!!hehe!!!

malo smo skrenuli sa teme.
Pa onda da ju i ja malo gurnem u stranu.
Zanima me koliko prinose ocekujete i koliko ste ulozili u kg gnojiva?

vidi baco sam prvo gnojivo bio neznam koliko ali cu ti javit a sada neki dan sam stavljo u ŠPRICU MORTON IJC nesta srpsko gnojivo kao kristalon ali se odma moze u špricu jer se odma rastopi!

Svetska kriza hrane na pragu

Dok se srpski poljoprivrednici ovih prolećnih dana 2009. suočavaju sa velikom krizom zbog neprodatih viškova prošlogodišnje pšenice i kukuruza, kao i sa tržišnim cenama koje ne pokrivaju ni proizvodne troškove – svet će se već ove jeseni suočiti sa krizom hrane.

Američki departman za poljoprivredu (USDA) saopštava da je ove godine, zbog teškoće sa dobijanjem kredita, zasejano 7 miliona jutara (acre = 0,405 ha) manje useva i da su ovogodišnje površine pod ozimom pšenicom manje za 7 procenata. (Najniže za poslednjih 20 godina - prim.)

Najgora suša za poslednjih 70 godina pogodila je severnu Kinu i teško oštetila pšenicu, pa su na 200 miliona jutara (acres) prinosi smanjeni za 40 procenata.

Suša u juznom Brazilu, Argentini i Paragvaju je svela žetvene prinose na svega 40 procenata onih iz prošle godine.

Teškoća sa dobijanjem kredita dovela je do situacije da su farmeri u mnogim zemljama smanjili zasejane površine a izostala je i primena kvalitetnog semena i potrebnog đubriva - što će dovesti do smanjenja ovogodišnjih prinosa. Kako su svetske rezerve poljoprivrednih proizvoda na rekordno niskom nivou, analitičari upozoravaju da će to dovesti do porasta cena hrane i da bi tržišni špekulanti mogli ovu situaciju da naprave još težom. Opširnije

Svet se suočava sa trajnom krizom hrane koja preti međunarodnoj stabilnosti, navodi se u dokumentu sa ministarskog sastanka G8 zemalja, pa su zato neophodne ‘hitne intervencije u poljoprivredi’.

Ovaj dokument upozorava da je neophodno udvostručiti proizvodnju hrane do 2050-te godine - zbog porasta svetske populacije - uz rešavanje velikih problema koji dolaze od nastupajućih klimatskih promena i sve većih cena proizvodnih inputa.

Posledice svetske ekonomske recesije povećavaju broj gladnih u svetu a sve veći broj zemalja se suočava sa krizom hrane. Zbog izuzetno niskih svetskih rezervi hrane postoji bojazan da bi iznenadno pogoršanje vremenskih prilika moglo da dovede do prave humanitarne katastrofe u nekim zemljama. Opširnije

Paul Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008-me godine, smatra da sigurnost hrane treba ponovo staviti u centar pažnje. Prošlogodišnja eksplozija cena hrane nije samo posledica spekulacija na tržištu već je mnogo ozbiljnija kaže Krugman: kada se završi tekuća ekonomska kriza ‘mi ćemo shvatiti da imamo krizu hrane’. Po njemu, kriza hrane dolazi od sve oskudnijih prirodnih resursa (biće sve manje nafte, vode, fosfata - prim.) i zbog porasta svetskog stanovništva, kao i zbog sve većeg korišćenja mesa u ishrani stanovništva.

Pogrešno je što vlade smanjuju državne rezerve hrane računajući da će se ‘tržište i svetska trgovina postarati oko eventualnih nestašica hrane’. Ne bi se trebalo priviše oslanjati na tržište, smatra Krugman, zato što se ‘globalno tržiste hrane urušava tačno onda kada je najpotrebnije.’ Zato su neophodna veća ulaganja u proizvodnju hrane - kako u fizičku infrastrukturu tako i u istraživanja u ovoj oblasti.

Na pitanje o blokadi Doha pregovora Svetske trgovačke organizacije (Kina i Indija su odbile uvoz visoko subvencionisane hrane iz razvijenih zemalja - prim.) Krugman kaže da poljoprivredu ne treba tretirati kao ostale privredne grane kada je u pitanju svetska trgovina pa bi zato trebalo prekinuti sa subvencijama koje su nepoštene prema proizvođačima i potrošačima u zemljama u razvoju. Opširnije

Svetsko tržište primarnih poljoprivrednih proizvoda se ipak nalazi pod velikim uticajem tržišnih spekulanata, pa zato ovde ne funkcionišu čisto tržišni principi ponude i potražnje koji bi trebalo da odrede njihovu cenu. Tržišna cena ovih primarnih roba, koja je danas niža od proizvodnih troškova, jasno ukazuje na tržišne spekulacije, pa su neophodne intervencije država da ne bi došlo do urušavanja poljoprivredne proizvodnje. Ovo utoliko pre što gore navedeni podaci o stanju ovogodišnjih useva u svetu jasno ukazuju da neće biti dovoljno hrane na svetskoj pijaci - čak ni ove godine.

U prilogu iz sveta od 09.04.2009-te - ‘Stabilizacija cena primarnih proizvoda’ - srpski sajt Ekonomija.org navodi podatke preuzete od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji jasno ukazuju da je svetsko tržište primarnih proizvoda (gde između ostalih spadaju i pšenica, kukuruz i dr.) bilo pod uticajem spekulacija:

…’Priloženi grafikon o kretanju cena primarnih proizvoda ukazuje na potpuno spekulativno kretanje njihove cene u prethodnih godinu i po dana. MMF je ispitivao ali nije dokazao da se radilo o spekulativnom ponašanju na tržištu.’

Rajtek je napisao/la:

Najgora suša za poslednjih 70 godina pogodila je severnu Kinu i teško oštetila pšenicu, pa su na 200 miliona jutara (acres) prinosi smanjeni za 40 procenata.
’

pa ti sada budi konkurentan.. pogotovo kad kod njih jeftinije dođe da čovjek svako sjeme ručno uloži u tlo

Znaci mi cemo psenicu dati za badav zato jer smo prisiljeni, i onda ce nakon dva mjeseca opet trljati ruke otkupljivaci kad se trziste oporavi.....

mozda to poboljsanje nas poljoprivrednike zahvati nagodinu....kad se svi vec namire.....

zato ja kazem da drzava treba dati zastitnu cijenu psenice u visini proizvodjacke cijene minimalno.....
netko ocito u cijeloj toj krizi masno zaradjuje, a mi smo oni mali piuni na kraju financijskog lanca koji nemamo pojma o nicemu....

Pa cijela kriza i jest nastala jer je onima koji su masno zaradjivali ta zarada postala ugrozena pa su i izmislili krizu da bi i dalje masno zaradjivali (kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou)

JOSIP FERGUSON je napisao/la:Znaci mi cemo psenicu dati za badav zato jer smo prisiljeni,

tko te prisiljava?

Financije.....

od cega da zivis, od zraka, lani na kukuruzu gubitak, secerna repa nije bas isplatiiva, i onda pola godine ti drzava sitnicari s poticajima, meni se ti poticaji izgube na kojekakva davanja, gorivo, proljetnu sjetvu....

i onda docekas zetvu nakon godinu dana skoro pa me pitas tko nas prisiljava da prodamo????

kakvo je to glupo pitanje????

a da ne kazem da svi veci poljoprivrednici imaju kredite koji uredno dolaze na naplatu svaki mjesec..........

Evo upravo smo došli na pravu temu. Kada bi barem dobar dio poljoprivrednika mogao svoju robu prodati 3 ili 6 mjeseci poslije žetve, spekulanti ne bi imali toliko prostora za djelovanje. Ovako je stvar čista ucjena. Bojim se da bi se kod nas moglo još pogoršati jer je Rohatinski najavio da više ne može pomagati državnom proračunu sa sredstvima narodne banke, da je iscrpio svu 'municiju' koju je imao i da je potrebno promjeniti ponašanje države (i svih onih koji su nakvačeni na državne jasle) to jest manje trošiti. U toj situaciji velikim firmamam neće biti lako, a zna se tko onda najviše nastrada. Ne bih želio širiti paniku, tko zna kako će biti, ali sada je vrijeme za, što bi amerikanci rekli, 'stay low'.

JOSIP FERGUSON je napisao/la:Financije.....

od cega da zivis, od zraka, lani na kukuruzu gubitak, secerna repa nije bas isplatiiva, i onda pola godine ti drzava sitnicari s poticajima, meni se ti poticaji izgube na kojekakva davanja, gorivo, proljetnu sjetvu....

i onda docekas zetvu nakon godinu dana skoro pa me pitas tko nas prisiljava da prodamo????

kakvo je to glupo pitanje????

a da ne kazem da svi veci poljoprivrednici imaju kredite koji uredno dolaze na naplatu svaki mjesec..........

zašto bi to bilo glupo pitanje?
ja ne prodajem traktor ispod nabavne cijene nego ga držim na zalihi..
iako ga onaj pored mene prodaje 10-20-50% jeftinije..
možda ga neću prodati po željenoj cijeni ali prodati ću ga po kunu iznad nabavne cijene i neću biti u minusu.
a isto tako dolaze krediti na naplatu i treba skupiti plaću itd. itd.
i ništa bolje nego tebi, osim što meni nije dužna samo država nego je dužan i poljoprivrednik koji ne plaća svoje obaveze..
svodi se na kraju na isto..
a problem poticaja je davno opisan, poticaj nebi trebao služiti za preživljavanje kao što za 90% ljudi očito služi
a to da je repa neisplativa.. nhf ali onda ne znam dali je radiš kako spada, ili ti tlo ne nije pogodno.. ali nešto tu onda ne valja..
nije dohodovna kao prije par godina ali je najisplativija iz godine u godinu..
na ovom forumu ima dovoljno ljudi koji to mogu i potvrditi...